Бити вредно људско биће… или вредније од других

 

Када на пијаци купујемо поврће, на пример парадајз, ми процењујемо његову исправност на основу његове спољашњости: боје, текстуре, мекоће, тежине и слично. То радимо не зато што нас интересује спољашњост или кора, већ да би смо на основу спољашњости што боље закључили о садржају који ћемо јести. Додатни проблем стварају произвођачи и трговци који се надмећу да нам продају што примамљивији то јест лепши производ, а ми често прелазимо преко чињенице да та „лепота“ иде на рачун квалитета садржаја.

Која је сличност између људи и парадајза? Прво, већи део је вода. Друго, оба испуштају карактеристичан звук кад се нагазе. Треће, обоје имају и оно што је споља и оно што је унутра. И још нешто је слично, а то је да када имамо посла са њима, желимо да постоји што већа корелација између оног споља и оног изнутра.
Слично као код парадајза, и код нас људи је данас постало некако претежније да покажемо другима како смо лепи/вредни/способни итд, него да то заиста и будемо. Разлог томе треба тражити у тржишном карактеру људских односа који је наравно последица потрошачког менталитета, а чије је обележје појава претежности продаје над вредношћу производа. Другим речима, ако је важније да се производ брзо и добро прода него да буде квалитетан, онда ће добар део ресурса развоја и производње бити усмерен у маркетинг. Сама продаја дакле не препознаје производ као вредан него као вреднији од других у датом тренутку.
Ако сад ово разматрање вратимо у људске односе који, мора се признати, све више попримају карактеристике тржишта, увидемо исте законитости. Све је већа тежња да на неког оставимо што бољи утисак у професионалном или приватном животу тако што ћемо се фокусирати на изглед или амбалажу. Одакле то?

Најважнија потреба људске душе је потреба за љубављу, односно потреба да особа буде препозната као вредно људско биће. Што нам је неко вреднији као људско биће, то га више волимо. Последица незадовољења те потребе је патња.

 

Између осталих, главна психолошка последица тржишног карактера људских односа је контаминација која маскира потребу да будемо вредни у жељу да будемо вреднији од других, тј. да се „продамо“ што боље. Та контаминација чини да потреба за љубављу буде занемарена и самим тим незадовољена. Данашњи „тржишни“ људи су несрећне индивидуе прегладне љубави, а несвесни разлога своје глади покушавају да се засите погрешних стварима. Популарна естрадна звезда окупи сто хиљада људи на концерту који ће јој клицати како је „савршена, најсексипилнија, богиња“, али је и она људско биће коме треба само да чује како је некоме вредна. Не највреднија, него вредна! Парадоксално, она то често не чује ни од једног од својих сто хиљада или милиона обожавалаца.

Претерана брига о фасади чини да људи занемаре зидове и конструкцију и пукотине у њима. Мале пукотине на фасади које се јављају због великих у конструкцији брзо се замаскирају новим лепшим слојевима фасаде. То омогућава великим пукотинама да се повећавају све док не постану толико велике да зграда крене да се руши. Кад се то деси сви виде да фасада и није била битнија од конструкције. Али тада је обично касно за обе.

Шта год да постигну људи који се воде паролом „Бити вреднији“ не задовољава основну потребу за вредношћу односно љубављу, само је раздражује. Какви год да су, сви људи јесу вредни самим својим постојањем и сви могу осећати захвалност за мале ствари коју осећају они који су успели да се измакну из трке за статус највреднијег пре него што је ова почела. Како то многима увек промакне?

Konstruktivna teorija strouka

 

[1]Sažetak: Konstruktiva teorija strouka pokušava da da svoj doprinos sagledavanju suštine stroukova i njihovog uticaja na razvoj ličnosti uključivanjem novih kriterijuma. Pored dosadašnjih kriterijuma (stimulans, realnost) konstruktivna teorija uključuje nove kriterijume odnosno elemente strouka koji direktno indikuju vrednost stroukiranog, i to su su bitnost (poruka ti si Bitan/na) i OK-ness (ti si OK). Na osnovu tih kriterijuma stroukovi mogu biti: Pahulja, Bodlja, Junk i Diskaunt. Na kraju, posebna pažnja je obraćena na Junk Stroukove – Stroukove koji otpisuju bitnost subjekta pod vidom prijatnosti, kao fenomenu današnje civilizacije i njihovom delovanju na ličnost.

 

 

 

Bitnost i Vrednost

 

Bern je definisao Strouk kao jedinicu socijalnog prepoznavanja. U tom smislu strouk je poruka koja prepoznaje nečiju egzistenciju. Implicitna pretpostavka je da je taj neko dovoljno bitan da je njegova egzistencija prepoznata i potvrđena od drugih. Na osnovu ove pretpostavke Diskaunt je nedostatak Strouka, dakle negacija nečije egzistencije i vrednosti kao ljudskog bića[2].
Smatramo da je doživljaj lične vrednosti najbitniji temelj psihološkog zdravlja, pa stoga ističemo značaj stroukova koji taj doživljaj podržavaju, a to su stroukovi koji ističu bitnost kao meru socijalnog prepoznavanja (B+) i istovremeno izražavaju simpatiju prema stroukiranome (OK+).
VREDNOST = BITNOST + OK
Konstruktivan strouk nosi afirmativnu poruku o vrednosti stroukiranog.
Strouk kao hrana
Covek zadovoljava sve svoje gladi stroukovima, bilo da stroukira sebe, drugog ili prima strouk.
Gladi:
1.    Nagoni za održanje života (za hranom, vodom, vazduhom, toplotom)
2.    Nagoni za održanje vrste (seksualni kontakt sa jedinkom iste vrste suprotnog pola, nagon za obezbeđenjem i stroukiranjem potomstva do njegove zrelosti)
3.    Nagon za bitisanjem/bitnošću, a pod tim podrazumevamo potrebe za smislom, voljenošću, prepoznavanjem, pripadanjem.
4.    Iz gladi za stroukovima proizilazi i glad za strukturom kao optimalnom načinu “unosa” stroukova.
Malo dete ne može preživeti bez roditeljskih stroukova, i njemu treba puno nege, pažnje i uveravanja u njegovu bitnost odnosno vrednost. Odrastao čovek može preživeti u uslovima neprepoznavanja socijalne sredine, zato što ume stroukira sebe. U meri u kojoj odrastao čovek ima ukorenjen doživljaj vlastite bitnosti/vrednosti u toj meri su mu manje potrebni stroukovi koji prepoznaju tu bitnost/vrednost “spolja”. Ljudi koji su pod uticajem maladaptacije na neku situaciju u detinjstvu stekli doživljaj sebe kao nebitne (J-T-, J-T–, J-T+) i dalje će pokušavati da dosegnu sopstvenu bitnost/vrednost tražeći stroukove kroz igranje nesvesnih igara.
Konstrukcija Strouka
Strouk je jedinica zadovoljavanja covecije gladi u tri dimenzije: stimulusnoj, funkcionalnoj i transakcionoj.
Slika 1. Konstrukcija strouka
U današnjoj potrošačkoj civilizaciji važi fraza da ambalaža prodaje proizvod. Ako je to tako, onda možemo reći da stimulans prodaje strouk. Na osnovu stimulusa procenjujemo strouk kao prijatan ili neprijatan.
Primer hrane: ukus i izgled predstavljaju stimulusni sloj, hranljivost i nutritivna vrednost su domen funkcionalnosti, a namera predstavlja domen transakcije. Ako čovek pravi odluku samo na osnovu površnog stimulusnog sloja, on će odabrati slani krompirov čips pre nego jabuku, i Koka Kolu pre nego izvorsku vodu. U oba slučaja funkcija izabranog strouka nije da zadovolji potrebu tela i u oba slučaja subjekt šalje poruku sebi: Ja ne binem o svom zdravlju (Ja nisam bitan), samo želim da se osećam ugodno.
Primer FB: forma poruke koja se prima predstavlja stimulusni sloj, a sadržaj određuje funkcionalnost. Obzirom da se tekstom ne može preneti više od 7% informacije[3], korisnici pribegavaju “pojačavanju” raznim dodacima: wow, lol, 🙂 itd, ali tako ne utiču na suštinu poruke već samo na stimulus. Drugim rečima, u FB domenu poruke imaju problem da prenesu poruku “ti si bitan/na”, a dodatne intervencije i dodaci stvar samo još dodatno komplikuju i degradiraju.

 

Strouk kao stimulans – (Savremena teorija S+, S-, D+, D-)
Kriterijumi:       Prijatnost/Neprijatnost
                        Realno/Nerealno
Kriterijumi za procenu stimulansa su prijatnost i realnost.
Slika 2. Strouk kao stimulans
Strouk kao funkcija
Kriterijumi:       Konstruktivan/Destruktivan
                        Biće/Ponašanje
Funkcija strouka je dovodjenje socijalnog sistema u ravnotežu putem zadovoljenja gladi (želje ili potrebe). Socijalni sistem se može sastojati od jedne osobe i tada govorimo o samostroukiranju. Banalni primer je zadovoljavanje telesne gladi gde čovek samog sebe stroukira hranom po nekom ustaljenom rasporedu odnosno strukturi. U slučaju dva ili više učesnika socijalnog sistema govorimo o međusobnom stroukiranju.
Konstruktivna funkcija strouka implicira dobronamernost strouka (B+OK+).
Krajnji ishod strouka je emocija čiji je cilj da osobu “aktivira” u pravcu potvrde postojećeg stanja (zahvalnost, zadovoljstvo…) ili korekcije (krivica, strah, tuga…).
Senzacijom reagujemo na stimulans, a emocijom na ceo strouk. Emocijom reagujemo na stimulans samo ako ga percipiramo kao strouk, a to radimo u slučaju personifikacije izvora stimulansa (priroda, pas, heroin).

 

Biti OK
Izraz OK ima svojstvo adapacije na okolinu koja ga primenjuje i kao takav može zauzeti ceo spektar kvaliteta od “jeste dobar” preko “ne škodi” do “ko ga jebe”. U različitim situacijama OK se tumači različito, a kriterijum je vezan za fokus stremljenja ličnosti u određenom kontekstu. Tako u zoni preživljavanja imamo fokusiranost na preživljavanje i stoga je logično da se OK smatra ono što tome cilju ide u prilog, a ono što preživljavanju ne ide u prilog ili što ga ugrožava, to se deklariše kao NE OK. U drugoj zoni, zoni komfora, fokus je na uživanju, tako da se OK može smatrati aktivnost koja može ugroziti život, kao na primer ekstremni sport, sve dok donosi određeno uživanje u uzbuđenju i statusu učesnika. U trećoj zoni, zoni smisla, OK može biti aktivnost koja je svrsishodna, čak iako ugrožava životi i nije prijatna – na primer iscrpljujući naučni rad.

 

Slika 3. Egzistencione zone
Razume se da ova ogromna razlika uzrokuje razliku i u shvatanju sebe ili drugoga kao OK bića, i shodno tome ophođenju prema sebi ili njemu.
U današnjoj civilizaciji potrošačke tolerancije i političke korektnosti, OK kao izraz odobravanja ima više značenja, a najčešća su ona koja određuju situaciju, ponašanje ili biće koje je korektno, solidno, neugrožavajuće[4], odnosno ono što “me ne ometa u mojim težnjama”. Ovo poslednje je možda najviše odgovara realnosti, obzirom na stepen individualnosti društva. Dakle, sam po sebi izraz OK, odnosno aktivnost ili biće kojim je označeno, nije uslov za lični odnosno emotivni odnos, pa tako ni za protok stroukova. OK lice može biti totalno nebitno kao i njegova aktivnost, pa samim tim i unutrašnji doživljaj njega, ali civilizacijski milje ponašanja otvorenog društva implicira toleranciju koja zahteva da se ta osoba odnosno njeno ponašanje oceni kao OK. Zašto je ovo loše? Rastući individualizam čini da je broj ljudi koji su nekome bitni sve manji i manji, i ako raste broj ljudi koji su u datom kontekstu shvaćeni kao OK, onda je osoba neizbežno biva okružena sve većim brojem ljudi koji su nebitni i OK. Stroukovi koji se razmenjuju medju takvim osobama imaju istu osobinu i nose istu poruku: Ti si nebitan i Ti si OK. Sledeće poglavlje opisuje kako se ovo uklapa u transakcionu šemu:
Strouk kao Transakcija – Pahulja, Bodlja, Junk, Diskaunt
Kriterijumi:       Bitno/Nebitno              OK/NeOK
Slika 4. Strouk kao Transakcija
B+OK+ (Pahulja): bitan je i OK onaj (strouk) koji iz perspektive primaoca strouka potvrđuje neke njegove važne vrednosti.
B+OK- (Bodlja): bitan je i nije OK onaj koji iz perspektive primaoca ugrožava neke njegove važne vrednosti. Na primer neko ko teroriše drugoga njemu je definitivno bitan, ali se ne može reći da je OK.
B-OK+ (Junk): nebitan i OK je onaj koji ne ugrožava vrednosti primaoca
B-OK- (Diskaunt): nebitan i nije OK je onaj koji ne potvrđuje vrednosti primaoca
Za razliku od rane i savremene teroije strouka kod konstruktivne oblast strouka nije moguće utvrditi samo na osnovu stimulusa, već je nepohodno posmatranje suštine strouka kroz celokupni kontekst stroukiranja.
Već smo pomenuli da je krajnji cilj strouka je emocija koja ima zadatak da osobu “aktivira” i pokrene u nekom pravcu.

 

Relacijski kontekst
Ovaj dijagram ne predstavlja samo podelu stroukova, već predstavlja zone u kojima ličnosti žive, kreću se i razmenjuju stroukove, i dijagram tih zona nazivamo relacijski kontekst. Svako od nas ima neki karakteristični način na koji posmatra sebe, na koji posmatra druge i reaguje na njih, i svako ima karakterističnu zonu razmene stroukova, odnosno karakteristične emocije koje iz tog stroukiranja ishode. Karakteristične emocije za osobe koje najčešće razmenjuju stroukove B+OK+ su poštovanje i ljubav, dok je karakteristična emocija osoba koje prebivaju u oblasti B+OK- naravno mržnja, a uz nju i strah. Za zonu B-OK- karakteristična emocija je prezir, a za zonu B-OK+ to je dosada i hedonizam kao zadovoljstvo koje je samo sebi cilj[5].
Relacijski kontekst je dakle istorijska kategorija koja se gradi stroukovima, i jedinstvena je za svaku relaciju između bića. Relacije koje su obuhvaćene ovim konceptom su relacija prema sebi, bliskima i ostalima. Nekad će dve osobe brzo uspostaviti relaciju bliskosti ako imaju sličan odnos prema “ostalima”, a nekada ne ako percipiraju “ostale” u različitim zonama (npr jedna sa poštovanjem i jedna sa mržnjom). Takođe, moramo biti svesni da će isti stroukovi različito značenje u zavisnosti od relacijskog konteksta u kom se razmenjuju. Na primer ako neko kaže: „Ti si dobar“, to će u zoni poštovanja biti pozitivan strouk, ali ako je to izrečeno u zoni egoizma može imatismisao „ma skini mi se“.
Drugi primer, ono što je za terapiju bitno, to je da klijent može biti ekstremno osetljiv na kritiku, i da svaki negativan strouk doživljava kao negativni diskaunt. Međutim, ako sa savetnikom ostvari relaciju poštovanja, ta relacija će mu omogućiti da ispravno shvati i doživi negativan strouk i dalje, što se dublje uđe u zonu poštovanja to će klijent moći da prihvati jaču konfrontaciju negativnim stroukom. Strouk dijalektika podrazumeva da kritiku ponašanja treba uputiti uz pohvalu bića da bi bila prihvaćena. Međutim, ako nije ostvarena relacija poštovanja, od pohvale bića ovde neće biti neke koristi, jer postoji mogućnost da se pohvala bića ili njen intenzitet, ne shvate ispravno već u stilu: „vi mi to kažete samo zato što ste moj savetnik i zato što ste plaćeni za to“.

 

Uslovni i bezuslovni stroukovi
Razdvajanje bića i ponašanja je azbuka socijalne inteligencije, i osnov boravka u „Ja sam OK ti si OK“ domenu, što je od suštinskog značaja za vaspitanje, terapiju i edukaciju.
Međutim, postoji određena problematika razdvajanja strouka na biće i ponašanje jer ponašanje ne postoji samo po sebi, već postoji biće koje se ponaša. Osim toga, i onaj ko upućuje strouk je biće, tako da je strouk uvek interakcija dva bića. *
I kada se upućuje samo strouk na ponašanje, on se upućuje u nekom već izgrađenom relacijskom kontekstu koji može biti: poštovanje, netrpeljivost, prezir i ostalo, a koji reflektuje odnos prema biću stroukiranog, odnosno nosi informaciju o njegovoj vrednosti. Strouk na biće dakle nije striktno vezan za strouk na ponašanje (pa da kažemo onaj ko uradi nešto loše sigurno je i sam loš, to nikako), već je vezan za postojeći relacijski kontekst. Dakle, strouk je manifestacija i trenutne transakcije, ali i unapred formiranog odnosa.
Na primer, ja sam baš u vezi ovog rada zamolio neke prijatelje da me saslušaju i da mi daju svoj fidbek. Oni su odvojili sat vremena da me saslušaju i dali mi kritiku jednog dela rada, to jest negativan strouk na ponašanje. Međutim, sama činjenica da su ti ljudi odvojili sat vremena je meni ogroman pozitivan strouk na biće.
Sledeći diagram obuhvata Stimulusni i Transakcioni model u jedan – Konstruktivni Diagram Strouka.
Konstruktivni Diagram Strouka
Slika 5. Konstruktivni diagram strouka
Stimulusni nivo: Prijatnost/Realnost i Transakcioni nivo: Bitnost/OKness
1. Kvadrant P (Pahulja) Zona Poštovanja, zona dobronamernosti – Označava strouk koji je realan i koji je upućen na biće ili ponašanje, ali koji u svakom slučaju nosi poruku na biće “ti si bitan i ti si OK”. U slučaju pohvale[6]ponašanja ili bića (zona I) strouk je primljen kao prijatan. U slučaju kritike[7]ponašanja ili osobine (zona II), on može biti primljen kao neprijatan, ali u svakom slučaju dobronameran strouk. Kritika bića u ovome kvadrantu nema svoje mesto (već u zoni III), jer se ne može kritikovati biće i biti dobronameran, to jest kritika bića nema za cilj promenu već etiketiranje. Ako na primer kažete nekom da je “glup”, čak iako bi njegov nivo inteligencije to objektivno pokazivao, to nije rečeno na dobronameran način ni sa poštovanjem. Isto važi i za izraze “narkoman”, “alkoholičar” ili “sociopata”, jer to implicira nepromenljivost, to jest diskauntuje mogućnost promene, što naročito u terapijskom procesu može biti štetno[8].
2. Kvadrant B (Bodlja) Zona mržnje – Označava strouk koji nosi poruku “ti si bitan i ti nisi OK”. To je poruka koju upućujemo onome ko nas proganja ili koga mi proganjamo iz, kako verujemo, opravdanih razloga. U svakom slučaju odnos prema biću pošiljaoca je negativan i njegov strouk primamo uvek kao nedobronameran. U slučaju realne poruke govorimo o nedobronamernoj kritici (zona III), a u slučaju nerealne o nedobronamernom ponižavanju[9](zona IV). Nedoboronamerna kritika je realna kritika na ponašanje, ali data u kontekstu niopdaštavanja bića primaoca strouka. “Nisam ni očekivala da ćeš se ove nedelje napiti manje od tri puta” nosi realnu poruku o očekivanjima i broju pijanstava, ali je izrečena u kontekstu očigledne antipatije prema biću primaoca.
Stroukovi primljeni u zoni mržnje su po stimulativnom intenzitetu najjači pored stroukova iz domena egoizma. Ovi stroukovi imaju svoj egzistencijalni značaj[10], to jest usmereni su na preživljavanje, a mržnja kao primarno osećanje u tom kontekstu omogućava anesteziranje krivice i sprečava opuštanje pred neprijateljem.
###
3. Kvadrant D (Diskaunt) Zona prezira – Označava strouk koji otpisuje vrednost primaoca prijatnim ili neprijatnim stimulansom (zone VI i V), a u oba slučaja poruka koju subjekt prima je “ti nisi bitan i ti nisi OK”. Kod ovog strouka je manje bitno da li je stimulans prijatan ili neprijatan, već koliko ga ima. Najveći intenzitet otpisivanja nosi ignorisanje koje je na Konstruktivnom Dijagramu Strouka predstavljan crnom tačkom.
Jednostavan izostanak strouka nije otpisivanje, već je otpisivanje nedostatak strouka od osobe koja uđe u komunikaciono polje primaoca i od koje se na neki način očekuje strouk. Čovek na pustom ostrvu će patiti, ali će mnogo više patiti čovek koji je okružen ljudima, a ne dobija stroukove od njih – zato što je u ovom drugom slučaju nedostatak stroukova znači poruku “ti nisi bitan”. Razlog za manju patnju prvoga to je što će on mnogo lakše sačuvati doživljaj sopstvene bitnosti.
4. Kvadrant J (Junk strouk) Zona egoizma – Označava strouk koji otpisuje vrednost primaoca uz prijatni stimulans. Poruka koju subjekt prima je “ti nisi bitan, ali si OK”. U zavisnosti od toga da li je poruka realna ili ne, razlikujemo laskanje[11](zona VII) kao nerealnu i nedobronamernu pohvalu, i realnu, a nedobronamernu pohvalu (VIII). Nedobronamerna pohvala je, kao i laskanje, usmerena pridobijanju konkretne sebične koristi, dok uz to laskanje može biti proizvod želje za povratnim laskanjem.
U odnosu na Savremenu teoriju strouka postoji velika korelacija, ali postoje i male novosti. Na primer strouk iz zone III, kritika ponašanja, je u savremenoj teoriji bila bezuslovno poželjan deo komunikacije sa drugima, kao deo zlatne strouk trijade. Međutim, ako taj ko upućuje negativan strouk na ponašanje, na primer vaš kolega, ne uradi to odmah po uvidu, nego sačeka da bude prisutan i šef pa onda pred šefom uputi realan negativan strouk, tada on pored postojeće šalje i poruku na biće B+OK- (ti si bitan i nisi mi simpatičan, pa ću te ja malo ugroziti), i to onda nije poželjna poruka jer ne prepoznaje stroukiranog kao vrednu nego kao ugrožavajuću osobu.
Drugi primer je strouk iz zone VIII, pozitivan strouk na biće ili ponašanje, koji se upućuje sa namerom koja uopšte ne prepoznaje vrednost stroukiranog već ima svoj egoističan motiv. Na primer relacija: “ja tebi serdare, ti meni vojvodo” gde su i serdar i vojvoda realne titule, ali se drugi ne stroukira zbog prepoznavanja njegove vrednosti već zbog nekog drugog motiva, konkretno zbog povratnog stroukiranja.
Intenzitet stimulusa i intenzitet strouka
Intenzitet strouka je direktno srazmeran intenzitetu stimulusa u zonama egoizma i mržnje. U zoni prezira intenzitet diskaunta je najveći (najglasnija poruka “ti nisi vredan/na”) za najniži nivo stimulusa, tj. za ignorisanje. Najinteresantniji je slučaj sa zonom poštovanja gde su po pravilu najveći stroukovi (super stroukovi tj. oni koji nose najglasnije poruke “ti si vredan/na”) lišeni velikog glamura i senzacinalnosti, i po formi su često sasvim skromni i jednostavni (dovoljno i zrno je da srce uvek puno je[12]).

 

Trpaj, trpaj, trpaj
Intimnost je jedan od šest načina strukturiranja vremena za koji je karakterističan najveći intenzitet konstruktivnih stroukova. Drugim rečima ovi stroukovi nose najglasniju poruku “ti si bitan/na”. Pod naletom civilizacijskog individualizma današnji čovek je, u velikoj meri, ostao bez najznačajnijeg izvora konstruktivnih stroukova. On je osećajući nelagodnost ili čak patnju zbog nedostatka stroukova, razmišljajući intuitivno i ne razumevajući razliku između strouka i stimulusa, počeo da pojačava intenzitet stimulansa i tako došao do toga da je zatrpan stoukovima koji opet ne nose poruku “ti si bitan/na”, a imaju mnogo veći intenzitet stimulansa nego ranije. Karakterističan primer za ovo je seks i njegova precenjenost i naravno sveprisutnost. On jeste bitan faktor u bračnoj zajednici, ali daleko od toga da je najbitniji ili jedini, kao što se to često može čuti u medijima i on pojedinih profesionalaca. U stvari, možemo reći da je za održivost braka seks bitan u onoj meru u kojoj ne postoji razmena konstruktivnih stroukova. Drugim rečima sex je za brak neophodan u onoj meri u kojoj je ljubav iz braka odsutna. To se lepo vidi kada jedan od partnera postane seksualno manje funkcionalan. Brak poznatog sportiste i estradne umetnice je bio uzdizan u zvezde u svim medijima dok ovaj nije u sabraćajnoj nesreći ostao bez dela tela. Ubrzo potom došlo je i do razvoda.

 

Slika 6. Dobar strouk, strouk sa smanjenom funkcijom, strouk sa povećanim stimulusom.
Današnji potrošački svet zatrpava čoveka stroukovima koji ne nose poruku “ti si bitan” već akcenat stavljaju na stimulans, tačnije prijatnost. Takav strouk nije pozitivan strouk jer nema konstruktivnu funkciju odnosno ne nosi poruku bitnosti, a nije ni samo stimulans jer se ipak upućuje svesno od osobe ka osobi. Pošto je Junk strouk više stimulans, a manje funkcija, to on nosi određene karakteristike stimulansa, a najvažniji od njih za ovo razmatranje je adaptacija. Prijemne strukture se mnogo brže adaptiraju na stimulans, nego na funkciju, a sama ta adaptacija[13]čini da očekivanja od budućih stroukova rastu. Ovo dovodi do podizanja tolerancije i zasićenja, a ovo opet do besomučnog traženja novih načina stroukiranja, što se kod sexa ispoljava u širokom varijetetu aktivnosti koje se smatraju za poželjne, a koje su samo pre samo par desetina godina smatrane za nastranost. Ali, sve to nije pomoglo da se ljudi osećaju vrednijim, naprotiv.
Intenzitet stimulusa i intenzitet strouka
Intenzitet strouka je direktno srazmeran intenzitetu stimulusa u zonama egoizma i mržnje. U zoni prezira intenzitet diskaunta je najveći (najglasnija poruka “ti nisi vredan/na”) za najniži nivo stimulusa, tj. za ignorisanje. Najinteresantniji je slučaj sa zonom poštovanja gde su po pravilu najveći stroukovi (super stroukovi tj. oni koji nose najglasnije poruke “ti si vredan/na”) lišeni velikog glamura i senzacinalnosti, i po formi su sasvim skromni i jednostavni (dovoljno i zrno je da srce uvek puno je[14]).

 

Primeri
Zašto ljudi razmenjuju konstruktivne stroukove? U poslu, edukaciji, ritualima ili zadovoljstvima, drugima upućujemo stroukove da bi im poručili da su nam važni i eventualno da nešto zahtevamo od njih. Isto važi i ako strouk upućujemo sebi. Funkcija strouka, realne pohvale ili konstruktivne kritike je da napravi ili pomogne da stroukirani bude dobro i da mu prenese poruku o bitnosti.

 

Slika 7. Primer Konstruktivnog strouka (jednostruki i uzvraćeni)
U primeru socijalnog strouka Miladin daje strouk Sandri i on se oseća dobro zbog nje. U slučaju pohvale ovaj strouk bi mogao da izgleda ovako: Miladin: “Želim da znaš koliko cenim tebe i tvoj trud oko ovoga što radiš.” Ona se zbog toga oseća dobro, što i na njega ima povratnu reakciju pa se i on oseća dobro. U slučaju kritike važi isto: kritika je zahtev za promenom ponašanja i konstruktivna je samo ako je realna, dobronamerna i data u dobrom maniru. Takva kritika uvek nosi poruku: “Ti si važan/na”.
Ako ljudi na bilo koji način ispuste funkciju strouka i uđu u stoukiranje bez stvarne brige za drugoga, onda se poruka koja se prenosi menja u: “Ti si nebitan/na”.

 

Slika 8. Primer Junk strouka (jednostruki i uzvraćeni)
U primeru Junk strouka, Miladin daje strouk Sandri i nije mu stalo do njenih osećanja. Miladin kaže: “Sandra, ja sam siguran da ćeš naći snage da prebrodiš probleme koje imaš i sve će na kraju biti dobro”, a u sebi misli: “Imam ja svoje probleme i nisam ničije rame za plakanje”. Njen odziv, njena osećanja nisu bitna njemu, jer mu ni ona nije bitna.
Primer samostroukiranje: U slučaju samostroukiranja opet imamo bitnost stroukiranog kao ključnu poruku. Posle naporne nedelje, Sandra je kupila sebi dobru dugo željenu knjigu, i planira da provede vikend odmarajući se u prirodi i čitajući. Kupujući sebi dobru knjigu ona šalje sebi poruku da je bitna sebi, i da zbog toga zaslužuje da se oseća dobro.
Na drugoj strani Miladin je imao napornu nedelju takodje, ali je posle nje kupio kantu sladoleda i ceo vikend je proveo gledajući razne realitije. On je svestan da ta hrana nije zdrava i da ga gledanje rijalitija neće načiniti pametnijim, ali samo želi da od zivota ukrade malo zadovoljstva. Te Junk stvari, kao što su sladoled i rijaliti, ga u stvari i neće zadovoljiti, jer su fokusirane samo na momentalno zadovoljstvo, a ne na dugoročno. Budući svestan da ove stvar nisu ni zdrave ni kvalitetne, on šalje sebi poruku: “Ja nisam bitan (samo želim malo zadovoljstva)”. Na žalost (a možda i na sreću), stvari lišene suštine nemaju mogućnost nikoga da načine zadovoljnim, samo da pruže trenutnu iluziju zadovoljstva.
Primer sex: Na zapadu je poslednjih nekoliko godina aktuelna pojava koja se naziva sex buddy *, i gde se dvoje upuštaju u odnos isključivo radi seksa. Oni oboje znaju šta hoće, a to je što bolji orgazam, i tu nema mnogo brige o onom drugome i njegovim osećanjima. Takav odnos patrijarh Pavle je nazivao uzajamnom onanijom[15]. Poruka koja se upućuje drugome je: “Ti nisi bitan/na, i meni je bitan moj orgazam.” Junk stroukiranje kod sexa je mnogo prisutnije i svugde je gde osećanja ne prate razmenjene stimuluse.
Primer zaljubljivanja: Kod zaljubljenosti je bitan mehanizam projekcije gde zaljubljena osoba, uprošćeno rečeno, na objekat svoje zaljubljenosti projektuje sliku osobe koju želi da vidi, a za koju veruje da će u jedinstvu sa njom biti potpuna, autentična odnosno bitna[16]ili bar bitnija. Na primer Miladin na Sandru isprojektuje Angelinu Džoli, a ona na njega Bred Pita, i onda je to za okolinu ogromna ljubav, a u stvari tu od ljubavi nema ništa jer se oni u suštini i ne poznaju. Za njih je bitna samo projektovana slika na drugome, a činjenica da oni sami projektuju tu sliku čini zaljubljenost egoističnim osećanjem.
U ljubavi smo onakvi kakvi jesmo, sa svim manama i vrlinama, dok se u zaljubljenosti neminovno foliramo. Zašto je zaljubljivanje uvek povezano sa foliranjem, to jest sa pokušajima da se predstavimo bolji i da prikrijemo mane? Zato što Miladin od Sandre konstantno ne dobija strouk „Ti si bitan“, već je bitan Bred, i stoga Miladin u svom vapaju za sopstvenom bitnošću (zbog koga se inače i zaljubio) usmerava sve svoje snage da što više liči na Breda. Ovo za posledicu ima kvalitet prisile, gde zaljubljena osoba „mora“ da izgleda, da osvoji, da zasluži, da poseduje itd. kako bi postala dovoljno bitna odnosno vredna. Nasuprot tome, ljubav karakteriše kvalitet slobode gde se drugi voli kakav jeste, sa svim manama i vrlinama, bezuslovno i gde je njegova vrednost nešto što je prepoznato i priznato i što se stalno iznova prepoznaje i priznaje.
U ljubavi nema obećavanja „kula i gradova, aviona i kamiona“, „skidanja zvezda sa neba“, „ludila, adrenalinsih šokova, gudre i divljeg sexa“. U zaljubljenosti nema ničeg drugog!
Zaljubljenost je dakle vapaj za soptvenom vrednošću, dok je ljubav eksplicitna manifestacija ljudske vrednosti.
Primer estrade: Uzmimo jednu osobu is sveta estrade, na primer Lejdi Gagu. Ona napravi koncert na kome okupi par stotina hiljada ljudi i njih stroukira porukama seksa i agresivnosti, i drugim estradnim mehanizmima, dakle Junk stroukovima. Od te mase poklonika ona pokupi ogromnu količinu stroukova: „Ti si najbolja“, „Ja bih te posedovao“, „Imaš tako dobre oči“ itd. Da li i jedan strouk glasi: „Ti si divna kao osoba?“ Ne verujem, konzumenti njene muzike nemaju pojma kakva je ona osoba. Ona dakle dobije ogromnu količinu stroukova od kojih ni jedan ne nosi poruku o njenoj vrednosti, ni jedan strouk koji je prepoznaje kao autentičnu ličnost, već su to stroukovi upućeni masci koju ona uspešno nosi. Ti stroukovi su dakle Junk i kao takvi oni deluju u dva smera: blokiraju i maskiraju dobre pozitivne stroukove jer se ovi u moru drugih teško prepoznaju, i stvaraju svojevrsnu zavisnost prekomernim dizanjem apetita uz konstantnu glad za dobrim stroukovima[17]. Da li nam se tzv estradna elita drogira zato što ima puno para pregladni stroukova i svog osećaja vrednosti?
Primer doniranje organa: Na primer predsednik jedne države, nije važno koje, odluči da donira svoje ograne, i taj altruistički gest bi trebao biti pozitivan strouk za građane u smislu: “vi ste mi bitni”. Međutim, ono što “strouku sreću kvari” je činjenica da se on nije latio altruizma ranije, nego tek kad je postao predsednik, i to celu priču smešta u domen pi-ara. U tom kontekstu, ta transakcija glasi: “ja radim ovo zbog rejtinga, vi mi niste bitni”, i to je neosporno Junk strouk.
Lista izvora Junk stroukova:
Prehrambeni
  1. Koka Kola
  2. McDonalds, Burger King
  3. Smoki, čips, grickalice
  4. Orbit (podiže PH vrednost u vašim ustima) /podiže profit u našim džepovima/
Narkotski
  1. Cigare (pušenjem rizikujete da izgubite svoje zdravlje, ali ste svakako veća faca od nepušača) /daj pare/
  2. Kafa (sastojak bez koga svakodnevi rituali ne mogu) /daj pare/
  3. Droga i Alkohol
Estradni
  1. Lady Gaga,Karleuša,Stoja, Ceca…
Medijski
  1. Pink (ovde je najbolja zabava) /najduže reklame na kojima mi zarađujemo/
  2. Pornhub (mesto dobrog sexa) /samo ti budi iskompleksirani drkadžija/
  3. Facebook[18] (mesto dobrog druženja) /mesto socijalnog onanisanja/
  4. Veliki brat (šta rade poznati) /pa ovi su ista g…a kao i ja/
  5. Teleshop (ovo vam je neophodno – kupite tiganj i bićete savršeni kao naša promoterka, a usput ćete rešiti probleme sa migrenom, bolom u vratu i živom ogradom) /daj pare i kupi ovo, a sutra ćemo ti ponuditi nešto još neophodnije/
Korporativni:
  1. Banke (budite bezbrižni) /samo uđi u kredit, a posle si naša kravica muzara/
  2. Političke stranke (mi brinemo za vas) /samo glasajte za nas, a onda ćutite 4 godine/
  3. Lanci prodavnica (mi smo ovde samo zbog vas) /tačnije zbog vaših para/
  4. Dileri droge (ma opusti se i uživaj) /ajde ajde, niko se nije navučen rodio/
  5. Farmaceutske kuće (mi brinemo o vašem zdravlju) /mi brinemo samo o profitu, zato prestajemo da pravimo jeftini brufen, a vi spuštajte temperaturu vašoj deci triput skupljim panadolom/
  6. PR agencije, Marketinške agencije….
Karakteristike:
  1. Laž
  2. Inkongruentnost forme i suštine
  3. Iluzija savršene funkcionalnosti
  4. Izostanak poruke bitnosti
  5. Kratkotrajno dejstvo
  6. Fokus na zadovoljstvo
  7. Veliki intenzitet stimulusa
  8. Adaptacija i zavisnost
Zaključak
Konstruktivna Teorija Strouka omogućava preciznije diferenciranje stroukova i ističe važnost građenja poštovanja između ljudi, u ovom slučaju između savetnika i terapeuta. Junk strouk je kategorija koja neminovno otpisuje vrednost stroukiranog, i sa sobom nosi elemente adaptacije i zavisnosti, što je u suprotnosti sa principima rada sa ljudima. Kako je slobodna ličnost krajnji cilj svake terapije, edukacije i vaspitanja, to bi nam poznavanje koncepta Junk stroukova radi njihovog izbegavanja, moglo pomoći da poboljšamo naših lične, roditeljske, edukativne i terapeutske relacije i procese.


[1] Ovaj rad je svojim primedbama i sugestijama pomogao Klod Štajner
[2] Z. Milivojević, Teorija Strouka i Diskaunta, 2005
[3] Mehrebian, Albert (1981) Silent Messages: Implicit communication of emotions and attitudes Belmont CA: Wadsworth
[4] All korect, slažem se, tako je, bez korekcije, zero killed
[5] Emocije, Zoran Milivojević, Psihopolis institut, 2000
[6] Pohvala – realna poruka kojom se izražava simpatija prema biću ili ponašanju
[7] Kritika – realna poruka kojom se izražava antipatija prema biću ili ponašanju
[8]Igre koje igraju narkomani, Zoran Milivojević, Psihopolis institut, 2007
[9] Ponižavanje – nerealna poruka kojom se izražava antipatija prema biću ili ponašanju
[10] Emocije, Zoran Milivojević, Psihopolis institut, 2000
[11] Laskanje – nerealna poruka kojom se izražava simpatija prema biću ili ponašanju
[12] Ja u životu imam sve, Beogradski sindikat, Svi zajedno, 2005
[13] B. Schwartz, Paradoks izbora, Psihopolis, 2011, 174-186
[14] Ja u životu imam sve, Beogradski sindikat, Svi zajedno, 2005
[15] Neka pitanja naše vere, Patrijarh Pavle, 1998
[16] Formula Ljubavi, Zoran Milivojević, Psihopolis institut, 1995
[17] Junk stroke economy, Mirko Mitrović, 2011
[18] Narcism on Facebook: Self-promotional and anti-social behavior, Christopher J. Carpenter