fbpx

Ако бих морао да одаберем најинтересантнијег човека српске ИТ сцене, свакако би то био Владимир Преловац. Имао сам срећу да пар година сарађујем са њим и учим од њега. Поред своје недвосмислено успешне ИТ каријере, овај човек се бави роњењем на дах, пилотира авионом, свира гитару, пише блог и доста путује. Оно што мене лично највише привлачи код њега, то је његова мисионарска црта. Покретач је неколико успешних пројеката подршке домаћем предузетништву, читању, школству и младим надама шаха.

И на крају оно најбоље, посвећен је муж, отац две дивне девојчице и треће која је још на путу.

Иако веома заузет, Владимир је пристао да са нама подели своје мисли и доживљаје појмова везаних за подизање деце: очинство, љубав, вера, заједница, узор, одговорност, ауторитет.

  • Владимире, успешан човек је човек који, између осталог, верује у себе, а иза сваког човека који верује у себе стоји неко ко је веровао у њега кад је био дете. Ко је веровао у малог Владу?

Можда ова згода илуструје. Као средњошколац проводио сам дане и ноћи играјући компјутерске игре, навика са којом сам почео са осам година.

Када је то дошло преко границе, отац ми је једном приликом скренуо пажњу и повео разговор на ту тему. Ја сам одговорио потпуно самоуверено: “Тата шта ти је, па ја ћу овим да се бавим у животу.”

Само се насмејао и прихватио то, и више нисмо имали тај разговор. Мислим да би доста родитеља покушало да одврати дете у том тренутку.

Када погледам уназад то је била веома снажна подршка младом ИТ фанатику.

Захвални смо да готово сваки викенд можемо бити у природи. Заједно спремамо кућу. Када падне ноћ обавезно се ушушкамо и читамо приче.

  • Како ти дефинишеш реч успех?

Успех значи поставити циљ и постићи га. Различити људи имају различите циљеве, а има и оних који немају циљеве, што значи да су унапред осуђени на неуспех. Ако ме питате да ли себе сматрам успешним рекао бих да ми је до сада доста добро полазило од руке да остварим задане циљеве.

  • Људи који у јавности важе за успешне, често немају пуно времена за своју децу. Колико се то односи на тебе? Како ти проводиш време са својом децом?

Квалитет проведеног времена је много важнији од количине. Кад сам са децом трудим се да будем 100% присутан, макар то било само пет минута дневно (а има и таквих дана). Бити “присутан а неприсутан” уз телефон или ТВ, не слушајући шта раде и не хватајући мале радости тих тренутака не рачунам у време проведено заједно.

Доста смо динамични. Захвални смо да готово сваки викенд можемо бити у природи. Волим да са њима измишљам нове игре. Старија је сад већ постала мајстор за то. Заједно спремамо кућу. Када падне ноћ обавезно се ушушкамо и читамо приче.

 

Некад и сад – магија жуте грабуљице

  • Децу, како једном рече професор Бојанин, подиже имитација нас одраслих. Колико је тебе подигла имитација твог оца и колико твоју децу подиже имитација тебе?

Мој отац је био предузетник у време када је бити предузетник у Југославији било јако тешко, чак и упитна делатност обзиром на “благостање” у којем су сви живели. Гледајући њега како господари својом судбином сигурно је утицало да и сам кренем тим стопама.

Са друге стране осећам велику одговорност јер сам узор двема девојчицама (и трећој на путу).

Спознаја да ћу ја бити тај на основу којег ће оне изградити слику о мушкарцима ме чини доста забринутим. Због тога ми делује као принципијелно добра и практична идеја да сестре имају и брата тако да кроз њихов међусобни однос могу изградити потребно самопоуздање и потпуну слику о свету.

Отац поставља стандарде у томе докле требаш ићи за дете.

  • Да ли имаш успомену на неки посебан догађај са својим оцем, и како ти је та успомена помогла касније у животу?

Једно недељно јутро, био сам тада студент, требало је да идем у Нови Сад на турнир везан за један мој хоби. Некако нисам чуо будилник и било ми је јасно да сам закаснио да стигнем на аутобус. Отац, видевши ме узрујаног, само је устао из кревета, и онако још санован рекао “Идемо”. Сели смо у ауто и он ме је скоро без речи одвезао до Новог Сада. Тај потез још увек у мени изазива дивљење. Поставио је сигурно стандарде у томе докле требаш ићи за дете.

  • Како мириш улогу ауторитета у компанији са улогом ауторитета у породици? Које су најбитније разлике управљања децом и управљања запосленима?

У оба случаја ауторитет значи да је човек свестан шта ради и да увек има циљ и план. Међутим мислим да постоје људи који преозбиљно схватају посао, а олако схватају породицу. У смислу свести шта радиш, зашто и како.

У мом случају, планирање породице значи да треба тежити за:

  • Бројнијом породицом.
  • Породицом која ће имати јаке међусобне везе.
  • Породицом чији ће чланови бити добро едуковани.
  • Породицом која ће умети да добро управља својом имовином.

Када знам шта и зашто онда могу да размишљам и како да то остварим. За успех свега је битно имати циљ и план.

Највећа разлика између посла и породице је та што посао може да трпи много веће грешке и глупости.

Допустити детету да учи на грешкама уопштено важи за једно од најбољих начина васпитања.

  • Да ли учитељ учи од својих ученика?

Било би лоше по њега када не би.

  • Компанија коју си створио Девана, а сада GoDaddy Belgrade, важи за компанију где се запослени не боје да изразе мишљење и да направе грешку, а то логично доводи до веће конструктивности и одговорности. Да ли си ти као дете имао право да грешиш?

Дакако, и то право сам користио много пута. Допустити детету да учи на грешкама уопштено важи за једно од најбољих начина васпитања.

Али и много важније, моји родитељи су отворено грешили. Отвореност је веома важна особина у једној породици али и у једној компанији. Не бих могао да замислим ситуацију да радим у компанији где не могу да изразим своје мишљење, или да имам супругу са којом не могу отворено да причам о свему шта ме мучи.

Очинство је вештина за коју свако од нас има више или мање урођеног талента, али исто тако се може учити и усавршавати као и све друго.

  • Каква су твоја размишљања о породичним компанијама? Да ли би једног дана направио компанију у коју би укључио чланове своје породице?

Не видим никакву препреку у томе, само треба обратити пажњу да свако заиста воли оно што ради. То је једини услов.

  • Шта би за крај поручио младим очевима?

За почетак направићете много грешака и то је у реду. Очинство је вештина за коју свако од нас има више или мање урођеног талента, али исто тако се може учити и усавршавати као и све друго. Тако да не препустите случају најважнији посао којим ћете се бавити у животу. У данашње време постоји мноштво доступне литературе, савета које можете тражити и других начина да унапредите начин на који сте отац својој деци.

Оно што желите је да увек тежите да будете 10/10 отац, иако ће бити дана када чете бити 5/10 (нико није савршен), само немојте дозволити да будете 1/10, јер деца ће то памтити.

За портал Први пут с оцем, Мирко Митровић

© Први пут с оцем 2017.