И овога пута Десант на Велико ратно острво спроведен је успешно уз бројне акције чије фрагменте можете видети доле.
На јеловнику смо имали:
Чишћење острва – јер не волимо да живимо у ђубрету. Несебична подршка је стигла од пријатеља из Техпро-а (www.tehpro.rs). Осим еко цегера са поруком „Буди фер користи цегер“ које су учесници добили за успомену на дружење, добили смо и џакове за отпад које смо све до последње испунили рециклажним флашама. Обале Великог ратног острва сада блистају на радост туриста, флоре и фауне.
Бразилски Џиу Џицу (http://bjjkimura.rs/) – јер асертивна комуникација је закон! Наклон је трајао кратко, а онда смо се нашли у клинчу. Деца су научила да извуку из „загрљаја“ на више начина.
Средњевековне ђаконије уз помоћ лука, стреле и мача – младенци из Удружења љубитеља средњевековних заната и традиционалног стреличарства – Еснаф у одорама које су за ову прилику сачинили са разноликим луковима и бројним стрелама увели су нас у њихов чаробни шарени свет. Свако је пробао да погоди мету, неки то и успели, а неки чак и више пута.
„Чујте и почујете!“ радионица јавног наступа – После борбе Радован Перовић (http://www.fb.com/centarzajavnigovor) је окупио другаре и замолио их да прозборе. На приручној бини смењивали су се малишани, један са вицевима, други са брзалицама, трећа са рецитацијом…
Радионица прављења безглутенских кексова (http://www.alergijaija.com) – за коју нам није требао написан рецепт јер су га деца као песмицу „на срце“ научила: 1,2,3 кекс сад поједи ти, 4,5,6 њега можеш увек јест.
Радоница стварања музике – ноћ, ватра, гласови и чаше који попут синфонијског оркестра изводе старијима до тада непознату нумеру која је одмах ушла у уво на чему хвала професорки Бранкици.
Радионица прављења глутенског војничког пасуља – више чаробних килограма зрна које због овог својства бејаше кувани док си реко безглутенски кекс. Јели смо га првог дана за ручак, јели за вечеру, другог дана за доручак, јели за ужину, јели и не појели. Нисмо ми лоши на јелу нити на делу, ал нас је овај јунак надмашио.
