Зашто природа?

У зони комфора ми не користимо многе наше способности или их користимо минимално. Зато оне природно атрофирају. У зони комфора није неопходно да смо снажни, брзи, сналажљиви, храбри, добри пријатељи, конструктивни итд. У зони комфора није баш најјасније зашто треба бити поштен, частан, зашто волети ближње, зашто гајити домаћински менталитет и чувати природу. Да бисмо се развијали, морамо да изађемо из зоне комфора, морамо да научимо да нешто истрпимо и истолеришемо, да се адаптирамо и потрудимо. Зато се ми, макар симболично, померамо у зону преживљавања, где је све то много јасније и где брже и лепше растемо – и деца, али и ми родитељи са њима.

Врсте образовних кампова

Први пут с оцем камп

Оно што отац може да пружи детету, његов специфичан поглед на свет, његово животно искуство, његов јединствен однос који би могао да изгради са дететом, то не може нико да замени. Учесници овог кампа су сви, али се од одраслих мушкараца захтева активно осмишљавање и учествовање.

Овај камп је за

Све чланове

Тате и ћерке

Ако желиш да те ћерка тинејџерка пита за савет кад за то дође време, мораш да кренеш да градиш позицију на време – на пример кад се роди.

Овај камп је за

Тате и ћерке

(Тату може мењати ујак или деда нпр.)

Тате и синови

Да би неко постао добар мајстор у некој области, мора да има узор тј. неког ко је већ успешан у тој области и мора уз њега да  проведе доста времена. Исто важи и за дечака који жели да одрасте у мушкарца.

Овај камп је за

Тате и синове

(Тату може мењати ујак или деда нпр.)

Ритуал преласка

Дечак израста у младића, а девојчица у девојку. Прелазак у наредну фазу одрастања детета, увек је обележен неким важним догађајем, а поготово то треба бити улазак у свет одраслих. Не желите да препустите тај догађај случају.

Овај камп је за

Очеве и тинејџере

(Оца може мењати ујак или деда нпр.)

Зашто баш овако?

Ми нисмо планинари, спортисти, еколози или хуманитарни радници. Нисмо ни кампери, алпинисти, познаваоци гљива и лековитог биља,  риболовци, музичари, пекари и кувари.
Ми смо на првом месту родитељи, а онда радећи свој посао, бавимо се повремено, чешће или ређе и свим овим пређашње поменутим активностима.
Као родитељи градимо Заједницу која је окупљена око животних вредности, чији је циљ јачање улоге оца и уопште родитеља кроз своје сазревање, поштовање и одговорност, јер децу и потомке можемо да научимо само ономе што ми јесмо. Често на својим акцијама свесно и промишљено излазимо из зоне комфора, јер је то једини начин да постајемо бољи у било чему. Бољи – не и никад од другога, него бољи због другога.

Правила понашања на камповима

Могу се повести само своја деца. Знамо да би многој деци било забавно да поведу другаре из разреда, али ово није забавни парк.

Негујемо поштовање и поверење. Ово директно исходи из наших вредности и неопходно је за грађење заједнице. Поштујемо себе, своју децу, друге учеснике, опрему и природу.

Одговорност на првом месту. Родитељ је одговоран за себе и своју децу. У сваком тренутку мора да зна где се дете налази и шта ради и да процењује да ли то што дете ради неког омета или је опасно.

Растемо заједно. Не само наша деца, него и ми у улози родитељa. Све што спречава раст је непожељно (блејање у мобилни, видео игре, социјалне мреже и било које друго опсесивно понашање).

Трудимо се да водимо плодоносну дискусију. Избегавамо ламентирање, шупље приче и разговоре о томе шта је ко требао или није требао да уради и фокусирамо се на то шта ћемо ми да урадимо да буде боље.