Сви путеви воде у Рим – Зоран Станојчић

После пуно ишчекивања кренули смо на наше прво камповање. Одредиште – Рим, на Фрушкој Гори. Сјајно место, изоловано, ушушкано у шуму и са извором свеже воде.

Стигли смо на локацију негде око 18 часова и почели са постављањем шатора. Први комшија – кампер срдачно пита за помоћ, син пресрећан што поставља подлоге и вреће у шатор,јер ипак смо недељама пред камп причали о свему овоме. Били смо подељени у логистичаре (доношење потрепштина и алата, одржавање ватре), куваре (спремање горива за све активности пред нама) и учитеље који су спремили радионице за суботу. Док смо спремили камп већ се секу дрва и ложи ватра, клинци спремају штапиће са родитељима за печење кобасица и у том стиже и Мирко са храном, све тече спонтано, полако се упознајемо, ни једно дете не плаче и не тражи слаткише нити се жали да миу је досадно – јер када би? А после вечере (кобасица које су сами спремили – посластица) па мало мазалица да се допуни вечера и на крају и прича поред ватре. „Аждаја и царев син“ звуче много боље поред ватре.

У шатору ушушкавање, дете ми прича како је одушевљен кампом и онда још једна прича, нисмо стигли ни до пола и већ видим да је заспао. Сутрадан, буђење уз птице, будиле су ме и раније али баш никада оволико њих. Мисили смо да смо поранили али лигистирчар Ђоле нас је претекао, ватра већ наложена, дрва се спремају, устају полако и остали кампери. За тај дан испланирана психолошка радионица за одрасле али и три за децу, на једној смо ишли на три ноге уместо на 4, једна је била кречење објекта на ливади а једна прављење гнезда. Клинци су уживали у бадминтону, одбојци и једноставно једни са другима. Као да је то уклапање у природи нешто лакше и лепше, играчке су штапови или лопте па се ваљда лепше дели. Гледали су и копирали једне друге, старији су пазили млађе и уопштено било их је задовољство гледати. После једног испуњеног дана, нова прича уз ватру, одмор и ново буђење уз птице. Шетња до Бранковца неких 3-4 километра узбрдо, за клинце ништа, али за одрасле не баш ништа.

Од кампа сам и очекивао доста а опет добио још више. Овакав камп окупља потпуно различите људе са истим циљем, да проведу квалитетно време са својом децом и буду што бољи родитељи.

Овај камп је завршен, једним оком већ гледамо који је следећи, а са овог носимо сјајне успомене и радујемо се стицању следећих.

Зоран Станојчић, 6.2025.