Голубија песма

Због тебе голубице шопинг заволех
И дуге шетње по моловима,
И на мрежи пратим шта пишу
Ликови које сматрам воловима.

Кад видим с неким другом да причаш
Ја све остављам и одмах дотрчим,
Вук Мандушић ми није раван
Када му се у лице унесем и љубазно намрчим.

Због тебе користим и друштвене мреже
И ту сам „пријатељ“ с гомилом кретена,
Све што тебе занима читам
Шта кажу Зораннах, Стоја и Лепа Брена.

Пратим искомплексиране мангупе због тебе
на инстаграму, и бубуљичаве клинке,
Како селфијима просе за за парче пажње
Сакривени испод слојева манира и шминке.

И мрско ми све то, морам да признам
то радим само да будем сигуран,
Да ти голубице не приђе неки шљам
И не узнемири нежни голубији сан.

А тебе баш као да је брига за све
Посматраш све са висине шестог спрата,
Док ја гледам у твојих тринаест у чуду;
И питам се како је то ужасно, а опет дивно, бити тата.