ISTORIJAT

        Tokom pedesetih godina dvadesetog veka uočava se nagli razvoj različitih psihoterapijskih škola i pravaca koji su ponikli iz ili kao reakcija na psihoanalizu.
Erik Bern, psihijatar, sa dugogodišnjom psihoanalitičkom edukacijom prateći tadašnji razvoj nauke i medicine (proučavanja značaja ranih uticaja i afektivnog vezivanja kod dece i životinja, neurologije, neuropsihologije i opšte teorije sistema i komunikacije-kibernetički model), sa željom da promeni uobičajeni način kauč-terapije (kroz slobodno asociranje) formuliše nove koncepte  strukture i dinamike ličnosti, kao i komunikacije medju ljudima.
Ideal  Berna je bio da stvori vizuelno i imaginativno jasne koncepte koje će ljudi moći sponatno da prihvate i koriste jer će relativno lako shvatiti neke suštinski kompleksne ideje i relacije.
U duhu šezdesetih i opšte društvene liberalizacije rani Transakcioni Analitičari razvijaju svoju terminologiju: koncept ego stanja, transakcija, igara, reket-osećanja, skripta i egzistencijalnih pozicija, pozivajući ljude da obrate pažnju na sebe tokom komunikacije.  Poseban osvrt dat je opisu duplih transakcija, u kojima osoba izražava poruke kako na manifestnom (socijalnom), tako i na latentnom (psihološkom) nivou nesvesna da se time otvaraju mogućnosti za razne obrte i zabune.
Ubrzo se iz opštih ideja formulišu tri smera koja izrastaju u popularne TA psihoterapijske pravce: klasični, reparenting i redecision. Kako, vreme odmiče uočava se da od navedenih pravaca izrasta niz različitih integracija izmedju postojećih TA ideja i drugih vrsta terapija.
Od početnih integracija TA modela sa humanisticko-egzistencijalističkim pravcima, geštalt terapijom, psihodramom, telesnom terapijom…, već krajem sedamdesetih se javljaju nove integracije sa  trendovima u okviru psihoanalitičke tradicije (od Kleinianske, ka modernim objekt-relacionim psihoterapijama, Kohutova self-psihologija, zadnjih godina  relaciona psihoanaliza….).
Postmoderna, donosi uočljiv uticaj konstruktivizma na relativizaciju početnih TA koncepata i svest o subjektivitetu terapeuta, kao i shvatanja psihoterapijskog procesa kao ko-konstruktivnog u svojoj biti. Nagli razvoj neuro-nauka i praćenje ranog razvoja dece utiču da se iznova preispituju bazične postavke i osavremenjuju novim saznanjima.


Transakciona analiza je teorija ličnosti i sistematska psihoterapija ličnog razvoja i izmene ličnosti. Među svim ostalim psihološkim pristupima, ona je izuzetna po dubini teorije i širokom spektru primene.

Kao teorija ličnosti, TA nam daje predstavu o tome kako su ljudi psihološki struktuirani koristeći tročlani model ego-stanja. TA donosi i teoriju komunikacije koja se može proširiti sa interpersonalne komunikacije na analizu sistema i organizacija. TA nam nudi teoriju razvoja deteta. Koncept životnog skripta objašnjava kako naši sadašnji obrasci ponašanja vode poreklo iz detinjstva. TA nam objašnjava kako i zašto možemo, kao odrasli, nastaviti da ponavljamo strategije koje smo razvili u detinjstvu, čak i kada one proizvode rezultate koji su samo-poražavajući ili bolni. Time TA obezbeđuje i teoriju psihopatologije.

U oblastima primene, TA nudi sistem psihoterapije koji može biti korišćen individualno, grupno, u parovima i porodično, kako bi tretirala sve tipove psiholoških poremećaja, od svakodnevnih životnih problema do teških psihoza. TA se takođe koristi u obrazovnim ustavnovama kako bi pomogla nastavnom osoblju i učenicima da ostvare punu komunikaciju i da izbegnu neproduktivne konfrontacije, u obuci rukovodećeg osoblja i u analizi organizacija, a koriste je i socijalni radnici, policija i vlasti za kontrolu uslovnog otpusta iz zatvora, pa i sveštenici. U stvari, TA može biti korišćena u svakoj oblasti u kojoj postoji potreba za razumevanjem pojedinaca, njihovih relacija i komunikacije.


Ključne ideje u TA

1. Model Ego Stanja (ROD Model): Ego stanje je grupa povezanih ponašanja, misli i osećanja, način na koji ispoljavamo deo svoje ličnosti u datom vremenu. Transakciona analiza opisuje tri ego stanja: Odrasli (ponaša se, misli i oseća u odnosu na to što se događa oko mene, ovde i sada), Roditelj (ponaša se, misli i oseća na načine koji su kopija jednog od mojih roditelja ili drugih roditeljskih figura), i Dete (ponaša se, misli i oseća onako kako sam ja navikao da se osećam kad sam bio dete). Kada koristimo model ego stanja za razumevanje ličnosti, upotrebljavamo strukturalnu analizu.

2. Transakcije, Stroukovi, Struktuiranje vremena: Ja se mogu obratiti tebi iz bilo kojeg od mojih ego-stanja, i ti mi isto tako možeš uzvratiti. To je razmena transakcija. Osobina TA je da koristi model ego-stanja da bi analizirana sekvence transakcija. Kada ti i ja razmenjujemo transakcije, ja ti šaljem signal da sam te prepoznao (prihvatio) a ti mi uzvraćaš to prepoznavanje; svaki akt priznavanja je Strouke. Ljudima su potrebni stroukovi da bi održali svoje fizičko i psihičko blagostanje. Kada ljudi razmenjuju transakcije u grupama ili parovima, oni koriste vreme na razne specifične načine koji se mogu prikazati i analizirati; to je analiza struktuiranja vremena .

3. Životni scenario (skript): Svako od nas još u detinjstvu napiše za sebe svoju životnu priču; većina toga se napiše do sedme godine, iako je možda malo prepravimo u toku adolescencije. Kao odrasli, obično nismo više svesni životne priče koju smo za sebe napisali, iako je vrlo verovatno da je vrlo dosledno živimo. To je naš životni scenario. Analizom scenarija mi razumevamo kako ljudi mogu nesvesno sami sebi praviti probleme i kako se treba postaviti da bi rešili te probleme.

4. Diskaunt, Redefinisanje, Simbioza: 
Ponekad poremetimo svoju percepciju stvarnosti da bi se uklopila u naš skript; to je redefinisanje. Jedan od načina da osiguramo da svet izgleda kao da se uklopio u naš skript je to da nesvesno, nenamerno selektivno ignorišemo informacije koje se ne uklapaju; to se zove diskaunting (otpisivanje). Kao odrasle osobe, možemo dospeti u relacije sa drugim ljudima bez svesti o tome da one u stvari ponavljaju relacije koje smo imali kao deca sa svojim roditeljima. Kada se to dogodi, i kada dvoje ljudi funkcionišu kao da imaju samo tri ego stanja između sebe umesto šest koliko bi trebalo, to označavamo simbiozom.

5. Reket, Kuponi i Igre: Kao deca primetili smo da su neka naša osećanja bila ohrabrivana, dok su druga bila zabranjivana. Da bi dobili svoje stroukove možda smo bez svesne namere odlučili da osećamo samo dozvoljena osećanja. Kada kao odrasle osobe nastavimo da prekrivamo svoja autentična osećanja  osećanjima koja su nam bila dozvoljena kao deci, takva substituisana osećanja (koja koristimo da bi dobili stroukove koji nam trebaju,) nazivamo reket osećanjima. Ako osetimo reket osećanja i sačuvamo ih za kasnije, umesto da ih izrazimo na vreme, kaže se da skupljamo kupone (markice). Igra je sekvenca transacija koja se ponavlja i u kojoj obe strane završavaju tako što osećaju reket osećanja.

6. Autonomija: Da bi realizovali svoje potpune potencijale moramo da usavršimo svoje strategije za bavljenje životom koje smo usvojili u mladosti. Moramo se pomeriti izvan scenarija i osvojiti autonomiju. Sredstva TA su napravljena da pomognu ljudima da postignu autonomiju. Komponente autonomije su svesnost, spontanost i sposobnost za bliskost sa drugim ljudima.

Filozofija transakcione analize

Filosofske pretpostavke Transakcione analize su:
•      Ljudi su OK.
•      Svako ima sposobnost da misli.
•      Ljudi odlučuju o svojoj sudbini, i te odluke se mogu menjati.

Iz tih pretpostavki slede dva osnovna principa prakse TA:
•      metod ugovora ističe da TA analitičar i klijent preuzimaju zajedničku odgovornost za postizanje promene koju klijent želi da postigne, i
•      otvorenost komunikacije znači da klijent i analitičar treba da imaju potpunu informaciju šta se dešava u njihovom zajedničkom radu.

Transakcije i strokovi su važni pojmovi transakcione analize.

Transakcije su tok komunikacije. Obavljaju se istovremeno na izričitom i psihološkom nivou. Uzmimo kao primer sladak, brižan glas sa sarkastičnom namerom. Da bi se razumela komunikacija potrebno je tumačenje i verbalnog i neverbalnog sadržaja.

Strokovi su priznanje, pažnja ili reakcije koje jedna ličnost pruža drugoj. Strokovi mogu biti pozitivni (tople malje) ili negativni (hladne bodlje). Ljudi žude za strokovima i u nedostatku pozitivnih traže makar negativne.

Ličnosti vrše i trpe pritisak da komuniciraju kroz određeno ego stanje.

Transakcije mogu biti reciprone ili komplementarne, unakrsne, dvostruke ili prikrivene.

Recipročne transakcije su one u kojima se svaka osoba obraća ego stanju u kome se druga osoba nalazi.

Greške u komunikaciji često posledica unakrsnih transakcija kada se ljudi obraćaju druačijem ego stanju od od onoga u kome se ona drugi zaista nalazi. Recimo, pitate nekog, kao Odrasli Odraslog je li ispunio neku obavezu a on vam odgovara kao Dete koje se buni protiv nametljivosti Roditelja.

Dvostruke transakcije su one kod kojih se izričita komunikacija odvija paralelno sa prikrivenom psihološkom transakcijom. Tu govor tela odaje pravo značenje. Na primer, neko rečima odraslog kaže Hajde da se bacimo na taj posao, a istovremeno namigne kao Dete koje poziva na zabušavanje. Drugi, takođe rečima odraslog, odgovara Naravno, uzvraćajuči kao Dete migom na mig.

Transakciona analiza otkriva 12 osnovnih naloga (zabrana) koje, pod pritiskom porodice, ljudi ugrađuju u svoje skripte:

– Ne budi (nemoj da postojiš),
– Nemoj biti ono što jesi,
– Nemoj biti dete,
– Nemoj da odrasteš,
– Ne čini to nikad u svom životu,
– Ne čini ništa,
– Ne budi važan,
– Ne pripadaj,
– Nemoj biti blizak,
– Ne budi dobro (nemoj biti zdrav),
– Ne misli,
– Ne osećaj.

Sa druge strane, detetu se govori šta mora da čini. Postoje nesuglasice ima li pet ili šest ovakvih naređenja:

– Dopadni mi se (dopadni se ljudima),
– Budi savršen,
– Budi jak,
– Trudi se,
– Žuri,
– Pazi.

Stvarajući svoj skript dete često pokušava da pomoću naloga zaobiđe zabrane. Da žonglira. Zaključuje, na primer: U redu je da živim (zaobilazi zabranu – nemoj da postojiš), ako se jako trudim.

Postoje i dozvole, koje su najvažnije za razvoj ličnosti:

1. Dozvola na postojanje.

2. Dozvola da se na originalan, sebi svojstven način iskuse senzacije, misli i osećanja, bez obzira na to što drugi ljudi smatrali da osoba treba da misli ili oseća.

3. Dozvola da se bude bude svoga pola i godišta, sa potencijalima za rast i razvoj.

4. Dozvola da se bude emocionalno blizak sa drugim ljudima.

5. Dozvola da se bude svestan svoje bazične životne pozicije.

6. Dozvola da se promeni životna pozicija.

7. Dozvola da se bude uspešan u seksu i u poslu, odnosno da se sopstvena seksualnost i seksualnost drugih vrednuje.

8. Dozvola da se život smatra smislenim i vrednim življenja.

Skirptovi mogu da pripadaju Tragičnoj, Herojskoj ili Banalnoj (Ne-Pobednik) varijanti, u zavisnosti od njihovih pravila.

TA razlikuje šest načina za struktuiranje vremena pomoću davanja i primanja strokova:

– povlačenje,
– ritual,
– dokolica (razonoda),
– posao,
– igre,
– intimnost (prisnost)

Poređano je po snazi strokova, prinost i igre daju najjače strokove.

Povlačenje – nema razmene strokova.

Rituali su uzajamne, stereotipne serije transakcija. Sadrže serije strokova koji se razmenjjuu između dve strane. Ljudi mogu da upražnjavaju dnevni ritual od dva stroka tako da, kada se prvi put susretnu, pozdrave jedni druge sa Zdravo. Drugi mogu upražnjavaju imaju ritual od četiri stroka kao:

A: Zdravo!

B: Zdravo! Kako si?

A: Ide. Kako si ti?

B: Lepo. Vidimo se.

Razonoda je serija uzajamnih, polu-ritualnih transakcija. Razonode nemaju skriveni cilj i obično se odvijaju između ljudi na istoj talasnoj dužini. Uglavom su površne i bezazlene. Raznode su vrsta čavrljanja.

Aktivnosti podrazumevaju da ljudi rade zajedno na zajedničkmom cilju. To može biti posao, sport ili nešto slično. Nasuprost razonodama, ovde postoji cilj koji vodi interakcije. Strokovi se razmenjuju u okviru saradnje i nisu lični već se odnose na aktivnost.

Igra su serije uzajamnih transakcija sa prikvirenim ciljem, koje teku ka predvidivom ishodu.

Prisnost je način struktuiranja vremena koja dozvoljava razmenu najsnažnijih strokorva bez igranja Igara. Inimnost se razlikuje od igara jer ovde nema skrivenog cilja, i razlikuje se od aktivnosti jer nema drugog procesa koji definiše kontekst saradnje. Strokovi su lični, odnose se na drugu ličnost i često bezuslovni.

Igre su veoma važan pojam za transakcionu analizu. Igre obično igraju Roditelj, Odrasli i Dete ego stanja, i imaju često ustaljen broj igrača, uloga pojedinca može da se menja i ljudi mogu da igraju više igara.

Bern je identifikova tuce igara, sa primedbom da, nezavisno od toga kada, gde ili zašto ih neko igra, svaka igra teži veoma sličnoj sturkturi. Postoje uloge, pravila i ciljevi igre.

Svaka igra donosi dobit (nadoknadu) onima koji je igraju, kao što su pokušaj da se izazove simpatija, zadovoljstvo, postigne osveta ili ostvari neka druga emocija koja obično pojačava životni skript. Lišiti igrače očekivane dobti je način da se igra prekine.

Važan aspekt igre je broj igrača. Igre mogu biti dvostruke (igraju ih dva igrača), trostruke (igraju ih tri igrača) ili mnogostruke. Pro razmatranju igara su korisne i varijable:

Fleksibilnost: Sposobnost igrača da menjaju žetone igre (alatke kojima igraju). U fleksibilnoj igri igrači mogu da prelaze sa reči na novac, delove tela.

Upornost: Upornost kojom se ljudi drže svojih igara i otpor da ih prekinu.

Intenzitet: Lake igre se igraju relaksirano. Čvrste igre se igraju napeto i agresivno.

Po stepenu prihvaltjivosti i moguće štete, igre su klasifikovane kao:

Igre prvog stepena su društveno prihvatljive u igračevom društvenom krugu.

Igre drugog stepena su igre koje bi igrači voleli da sakriju, iako ne prouzrokuju nepovratnu štetu.

Igre trećeg stepena su igre koje mogu da nanesu tešku štetu jednoj ili više strana koje su u nju ušle.

Igre se takođe proučavanje po:

– Cilju,
– Ulogama,
– Društvenim i psihološkimn paradigmama,
– Dinamici,
– Prednostima za igrače (Dobici).

U transakcionim igrama ljudi ne postupaju uvek racionalni a njihovi motivi su često prikriveni.

U svojoj knjizi Koju igru igraš Bern opisuje sledeće igre:

– Zašto ne ti (YDYB: Why Don`t You, Yes But),

– Da nije zbog tebe (IFWY: If It Weren`t For You),

– Zašto se to uvek meni događa? WAHM: Why does this Always Happen to Me?,

– Pogledaj šta si me naterao da uradim (SWYMD: See What You Made Me Do),

– Ti si me uvalio u ovo UGMIT: You Got Me Into This):

– Vidi koliko se trudim (LHIT: Look How Hard I`ve Tried),

– Samo pokušavam da ti pomognem (ITHY: I`m Only Trying to Help You),

– Borite se ti i on (LYAHF: Let`s You and Him Fight),

– Došao si mi na zicer. Đubre (NIGYYSOB: Now I`ve got you, you son of a *****),

– Silovanje, žena bezrazložno viče ili preti da će vikati silovanje (RAPO: A woman falsely cries rape or threatens to),

Bern je tvrdio da se igre ne igraju logički, Roditelj stanje jedne ličnosti može da igra sa Dete stanjem druge, pre nego Odrasli sa Odraslim.

Svaka igra podrazumeva uloge Progonitelja, Žrtve i Spasioca. Igrači mogu da menjaju ove uloge. Žrtva može da postane Progonitelj i stavlja prethodnog Prognitelja u ulogu žrtve ili Spasilac iznenada postaje Progonitelj (recimo, prebacivanje: Nikada ne ceniš moju pomoć).

Reket je strategija koja ličnosti omogućava da dozvoljenim osećanjima prikriju osećanja koja zaista imaju ali koja smatraju nedozvoljenim. Reket je set ponašanja i izabranih strategija naučenih i praktikovanih u detinjstvu koja pomažu da se dožive osećanja iz skripta. Ovo se događa uprkos vlastitih površnih negodovanja i osećanja povređenosti, izvan svesti i tako što se vidi kao krivica nekog drugog.

Ko je, recimo, izabrao životni skript ljudi će te uvek izneveriti, taj će se potruditi da doživi izneveravanje, uprkos tome što navodno negoduje protiv njega.

Reketi i igre su sredstva koje ličnost koristi da stvori okolnosti u kojima može slobodno da oseti skrivena osećanja, povinujući se skritptu iz detinjstva i ojačavajući ga. Ta sredstva su nadomestak za životnija i punija osećanja odraslog i za odogovor koji bi više odgovarao ovde-i-sada situaciji.

Filozofija transakcione analize podrazumeva da su ljudi OK, da svaka ličnost ima vrednost, značaj, jednako pravo na uvažavanje. Svako (sa malo izuzetaka) ima pun kapacitet odraslog da misli. Ljudi odlučju o svojoj životnoj priči i sudbini, i to je odluka koja može da bude promenjena.

Sloboda od neprilagođenosti utisnute u skript iz detinjstva je potrebna da bi se čovek oslobodio od neodgovarajućeg, neautentičnog postupanja i premeštenih emocija, svega onoga što nije časna i poštena reakcija na sada-i-ovde život.

Ciljevi promene pod TA su autonomija (sloboda od skripta iz detinjstva), spontanost, prisnost, rešavanje problema kao suprotnost izbegavanju ili pasivnosti, izlečenje kao ideal a ne tek napredovanje učenjem novih izbora.

Kakav je vaš životni scenario?

Životni skript je proces u kojem se definišemo, ali i sebe ograničavamo. Dokle god ga se držimo, život nam izgleda predvidiv. Cenu plaćamo time što ne prihvatamo nove mogućnosti čak i kada znamo da su za nas one bolje.

„Životni skript – nesvesni životni plan gde se ljudi osećaju kao žrtve zle sudbine, gde da bismo se razvijali treba da budemo fazno dozirano frustrirani.“

S. Milenković

Svako ljudsko biće je kreator svoje sudbine. Kao slavni scenaristi pišemo svoja lična scenarija, režiramo po tom scenariju svoj život dodeljujući sebi glavnu ulogu i nikako ne odstupamo od njega pa ma koliko nam teško bilo. Još u svom ranom detinjstvu biramo, kreiramo svoju životnu priču i nje se držimo tokom čitavog života, bez obzira na posledice, kako bismo dokazali da smo u pravu, čak i po cenu bola, prinude, samoporažavajućih postupaka… Skript je obrazac po kom poimamo svet oko sebe.

Redefinišemo stvarnost kako bismo je prilagodili svom viđenju, ili pribegavamo umanjivanju, proglašavamo nešto nevažnijim i bezvrednijim nego što jeste, ili glorifikujemo kako bismo prikrili nedostatke ličnog skripta.

Tri ego stanja

Po transakcionoj analizi u čoveku postoje tri ego stanja: Roditelj (Parent), Odrasli (Adult) i Dete (Child). Ne postoje univerzalni obrasci ego stanja. Svako stanje se drugačije ispoljava kod svake ličnosti, već prema iskustvima iz detinjstva, mentalitetu, intelektu i porodičnom nasleđu.

* Roditelj je ego stanje u kome ličnost postupa, oseća i misli podsvesno oponašajući svoje roditelje ili roditeljske figure. Ponaša se onako kako su radili roditelji.

* Odrasli je ego stanje u kome ljudi postupaju, osećaju i misle u skladu sa onim što se zbiva ovde i sada, koristeći sve svoje mogućnosti sa iskustvom koje ga vodi kao odraslo ljudsko biće. Tada postupamo prema objektivnoj proceni stvarnosti. To je idealno ego stanje.

* Dete je stanje u kome osoba postupa, oseća i misli kao što je to činila u detinjstvu. Na primer, kada loše procene njen rad, može da reaguje gledajući u pod, osećajući stid ili bes, kao što je radila kao dete kada bi je odrasli grdili.
Roditeljske zabrane

Dobijamo zabrane ili naloge od roditelja ili roditeljskih figura koji utiču na kreiranje našeg skripta: – Ne budi (nemoj da postojiš), – Nemoj biti ono što jesi, – Nemoj biti dete, – Nemoj da odrasteš, – Ne čini to nikad u svom životu, – Ne čini ništa, – Ne budi važan, – Ne pripadaj, – Nemoj biti blizak, – Ne budi dobro (nemoj biti zdrav), – Ne misli, – Ne osećaj. Te zabrane uvek su u negacijama i nikada nisu afirmativne. Sa druge strane, detetu se govori šta mora da radi, čini i to uvek u vidu naređenja: – Dopadni mi se (dopadni se ljudima), – Budi savršen, – Budi jak, – Trudi se, – Žuri, – Pazi.

Stvarajući svoj skript dete često žonglira pokušavajući da pomoću naloga zaobiđe zabrane. Zaključuje, na primer: U redu je da živim (zaobilazi zabranu – nemoj da postojiš), ako se jako trudim.

Roditeljske dozvole

Postoje i dozvole, koje su najvažnije za razvoj ličnosti:
–  dozvola za postojanje,
–  dozvola da se na originalan, sebi svojstven način iskuse senzacije, misli i osećanja, bez obzira na to šta drugi ljudi smatrali da osoba treba da misli ili oseća,
–  dozvola da se bude svog pola i godišta, sa potencijalima za rast i razvoj,
–  dozvola da se bude emocionalno blizak sa drugim ljudima,
–  dozvola da se bude svestan svoje bazične životne pozicije,
–  dozvola da se promeni životna pozicija,
–  dozvola da se bude uspešan u seksu i u poslu, odnosno da se sopstvena seksualnost i seksualnost drugih vrednuje,
–  dozvola da se život smatra smislenim i vrednim življenja.
Skirpt može da pripada Gubitničkoj, Pobedničkoj ili Banalnoj varijanti, u zavisnosti od njihovih pravila.

Životne igre Igre su veoma važan pojam za transakcionu analizu. Teoriju igara postavio je Eric Berne. Igre obično igraju Roditelj, Odrasli i Dete ego stanja, i imaju često ustaljen broj igrača, uloga pojedinca može da se menja i ljudi mogu da igraju više igara.

Bern je identifikovao veliki broj igara, sa primedbom da, nezavisno od toga kada, gde ili zašto ih neko igra, svaka igra teži veoma sličnoj strukturi. Postoje uloge, pravila i ciljevi igre.

Svaka igra donosi dobit onima koji je igraju, kao što su pokušaj da se izazove simpatija, zadovoljstvo, postigne osveta ili ostvari neka druga emocija koja obično pojačava životni skript. Lišiti igrače očekivane dobiti je način da igra bude prekinuta.

Važan aspekt igre je broj igrača. Igre mogu biti dvostruke (igraju ih dva igrača), trostruke (igraju ih tri igrača) ili mnogostruke. Za razmatranje igara korisne su i varijable:

Fleksibilnost: Sposobnost igrača da menjaju alatke kojima igraju igru. U fleksibilnoj igri igrači mogu da prelaze sa reči na novac, delove tela.
Upornost: Upornost kojom se ljudi drže svojih igara i otpor da ih prekinu.
Intenzitet: Lake igre se igraju relaksirano. Čvrste igre se igraju napeto i agresivno.
Po stepenu prihvatjivosti i moguće štete, igre su klasifikovane kao:
 Igre prvog stepena – društveno prihvatljive u igračevom društvenom krugu.
– Igre drugog stepena – igre koje bi igrači voleli da sakriju, iako ne prouzrokuju nepovratnu štetu.
– Igre trećeg stepena – igre koje mogu da nanesu tešku štetu jednoj ili više strana koje su u nju ušle.
Igre se takođe proučavaju po: cilju, ulogama, društvenim i psihološkim paradigmama, dinamici, prednostima za igrače (dobicima).

U transakcionim igrama ljudi ne postupaju uvek racionalno a njihovi motivi često su prikriveni. U svojoj knjizi „Koju igru igraš“ Bern opisuje sledeće igre:

– Zašto ne ti, da ali (Why don`t you, yes but),
– Da nije zbog tebe, da tebe nije bilo (If it weren`t for you),
– Zašto se to uvek meni događa? (Why does this always happen to me?),
– Pogledaj šta si me naterao da uradim (See what you made me do),
– Ti si me uvalio u ovo (You got me into this):
– Vidi koliko se trudim (Look how hard I`ve tried),
– Samo pokušavam da ti pomognem (I`m only trying to help you),
– Borite se ti i on (Let`s you and him fight),
– Uhvatio sam te, đubre jedno (Now I`ve got you, you son of a bitch),
– Žena bezrazložno viče silovanje ili preti da će vikati silovanje (A woman falsely cries rape or threatens to).

Bern je tvrdio da se igre ne igraju logički. Roditelj stanje jedne ličnosti može da igra sa Dete stanjem druge, pre nego Odrasli sa Odraslim.

Svaka igra podrazumeva uloge Progonitelja, Žrtve i Spasioca. Igrači mogu da menjaju ove uloge. Žrtva može da postane Progonitelj i stavlja prethodnog Prognitelja u ulogu žrtve ili Spasilac iznenada postaje Progonitelj (recimo, prebacivanje: Nikada ne ceniš moju pomoć).

Reket je strategija koja ličnosti omogućava da dozvoljenim osećanjima prikrije osećanja koja zaista ima ali koja smatra nedozvoljenim. Reket je set ponašanja i izabranih strategija naučenih i praktikovanih u detinjstvu koja pomažu da osećanja iz skripta budu doživljena. Ovo se događa uprkos vlastitim površnim negodovanjima i osećanjima povređenosti, izvan svesti i tako što se vidi kao krivica nekog drugog.

Ko je izabrao životni skript „ljudi će te uvek izneveriti“, taj će se potruditi da doživi izneveravanje, uprkos tome što navodno negoduje protiv toga.

Reketi i igre su sredstva koje ličnost koristi da stvori okolnosti u kojima može slobodno da oseti skrivena osećanja, povinujući se skriptu iz detinjstva i ojačavajući ga. Ta sredstva su zamena za životnija i punija osećanja odraslog i za odgovor koji bi više odgovarao ovde-i-sada situaciji.

„Ne želi ništa više jer dosuđenoj
Sudbini smrtnik umaknuti ne može.“ (Antigona)

Čovek mora podnositi sve što mu dosude bogovi. Tako i Edip pada kao žrtva proročanstva, volje bogova i zle sudbine.

„Pisanje scenarija“ počinje u detinjstvu

Životni skript (scenario) je teoretski koncept transakcione analize. Životni skript je ideja, naše stremljenje ka tome da stvorimo na nesvesnom nivou plan kao priču koju izmislimo u detinjstvu o sebi i svom životu koju se trudimo da sledimo i da je kasnije u životu realizujemo. Drugim rečima, životni skript je lični životni plan koji smo razvili pod roditeljskim, porodičnim, socijalnim, kulturnim i religijskim pritiscima. Taj plan uglavnom stvaramo do sedme godine da bismo ga tokom čitavog života realizovali i njega predstavili kao svoju vodilju.

Da bi se ovaj proces više i bolje razumeo evo primera: ilustrovaćemo ga slučajem Jane. Jana je rođena kao treće dete u porodici. Imala je stariju sestru i brata. Njeni roditelji bili su vrlo zauzeti ljudi, jedva krpeći kraj s krajem. Jana nije dobijala mnogo pažnje kod kuće. Jedino gde je neko obraćao pažnju na nju je kada je pored svoje starije sestre sedela sa knjigom i čitala. Jana je vrlo mala, u uzrastu od pet godina, naučila da čita. U kreiranju svog životnog scenarija Jana će napraviti specifične skriptne odluke u vezi sa sobom, drugim ljudima i generalno čitavim svetom. Na primer, može da odluči da uvek bude dobra devojčica, tiha, studiozna i bez zahteva.

Može takođe da odluči da radi baš kao i njeni roditelji. Doneće zaključak da je svet mesto gde ljudi treba da se bore i stvarno mučno da rade kako bi krpili kraj s krajem. Ove skriptne odluke doneće kao odgovor na porodične i kulturološke poruke bazirane na dečijem vrlo limitiranom nivou i sa dečijim iskustvom. Ovo je nesvesni ili narativni životni plan, priča koju sebi pričamo o mogućnostima koje imamo u životu vođeni dotadašnjim iskustvom i inputima koje smo dobili od roditelja i sredine. Pravimo plan koji će imati smisla i koji će nas zaštititi. Na primer, Jana možda može da se žali zbog manjka pažnje koju dobija u porodici, ali kao dete ona tada može da bude isključena iz razgovora jer, možda u njenoj porodici nema mesta za žalbe i zahteve. Tako je Jana dobila poruku da nema žalbi i zahteva, da život mora da bude prihvaćen takav mizeran kakav jeste. Ovakvi scenariji postanu limitirajući u odraslom životu. Tada i ako dobijemo priliku za nešto bolje mi se ne usuđujemo da je uzmemo jer to nije propisano našim skriptom.

Jana je odrasla

Da zamislimo šta Jani može da se desi kada odraste. Ajde da kažemo da ima neka postignuća na poslu i da je njena karijera donekle i došla. Udala se za čoveka koji je takođe sebe investirao u posao i oni se fino slažu. Do sada je Jana ostala u svom skriptu „teško radi – work hard“, „život je borba – life is a struggle“. Pomislili biste da joj dobro ide. Svakako tu su i neke tamne mrlje koje je njen skript kreirao. Ona ne provodi mnogo vremena u društvu a i ne primećuje kada neko i poželi da se druži sa njom. Jedina prijateljica koju ima je ona koju je upoznala u knjižari. Njih dve provode vreme pričajući o knjigama baš kao što je radila sa starijom sestrom. Bez obzira na to, Jana sa svojom prijateljicom nije bliska, jer nije predvidela u skriptu emocionalnu bliskost. Jana se udala za čoveka koji je više uložio u karijeru nego u njihov zajednički život i ona se pored njega često oseća usamljeno.

Jana je svog prethodnog dečka ostavila zato što je bio opušteniji, a ona je smatrala da je to lenjost kada on hoće vikende da provodi u društvu i da ne radi. Jana takođe nije mogla da prihvati njegovu dobrotu i toplinu zato što je to bilo van njenog skripta.

Počela je fizički da pati zbog prekomernog posla. Dobijala bi bolove u leđima i imala je česte infekcije. Postala je i kandidat za depresiju pošto je zanemarivala svoje emocije i dobrobit svoje duše dajući mnogo više energije nego što je primala.

Kakav je moj lični scenario?

Životni skript je proces samo-definisanja i često samo-limitiranja na psihološkom planu kao i konstruisanja realnosti. Dokle god se držimo skripta život nam izgleda predvidiv. Cena koju plaćamo je neprihvatanje novih mogućnosti čak i kada znamo da su za nas one bolje.

Sebi sada možete da postavite pitanje: kako izgleda vaš lični scenario? Jedan od načina da to saznate je da odgovorite na pitanje koji vam je omiljeni lik iz bajke ili mitologije. Koju ste priču najviše voleli kada ste bili mali? Često deca koriste bajke kao model za lične priče ili eksperimentišu sa različitim scenarijima. Na primer, Jana je mogla da voli Odiseja kome je trebalo deset godina da teškom mukom doputuje do kuće posle Trojanskog rata. To je priča u kojoj ima teškog rada, istrajnosti, napora, inteligencije, odanosti i konačne pobede posle silnih poteškoća.

Možete da pustite mašti na volju ili se vratite u tinejdžersko doba i setite se šta ste tada očekivali. Neki ljudi misle da nikada neće sresti nikog. To je njihova skriptna odluka da budu sami (being alone). Postoje ljudi koji u svom skriptu sebi dozvoljavaju više sreće nego drugi. Odatle i imamo klasifikaciju scenarija na pobednička, gubitnička i banalna.

Pobednički scenario dozvoljava da osoba na kraju dobije to što želi (kao u mitu o Odiseju koji je na kraju našao put do kuće). Tako neki kao deca razmišljaju da će se srećno udati i da će ispuniti sva svoja očekivanja u životu.

Gubitnički scenario je onaj koji se završava tako da osoba prepušta drugima da uzmu ono što žele. Donekle, i Janin skript može da bude gubitnički. Moguće je da je postavila skript tako da bez obzira na naporan rad i trud koji ulaže, ona nikada neće uspeti. Ako Jana živi ovakav skript može da upadne u ozbiljnu depresiju, da izgubi posao, i završi sedeći kod kuće do kraja svog života.

Banalni scenario je onaj koji se gradi na mediokritetu, gde se ništa ne dobija i nema šta da se izgubi. Jana je mogla da napravi i ovakav skript gde je mogla dosta da radi do kraja života, ali da ima osećaj da zapravo ništa i nije uradila. Njen muž i prijatelji mogu da ostanu emocionalno distancirani i ona može da se oseća neispunjeno i usamljeno.

Oslobođeni skripta – rekreacija scenarija

Kakav god da je scenario koji smo u detinjstvu sebi zacrtali, čak i da je Pobednički scenario, to je i dalje model mišljenja i ponašanja koji nam donekle ne dozvoljava da istražimo sve svoje mogućnosti. Idealno je dakle da postanemo, da se oslobodimo scenarija ili da ga osnažimo. Na primer, Jana može da nastavi mnogo da radi i da joj veliki rad donese uspeh, kao i da nauči da bude emocionalno bliža i da sebi dozvoli da se malo zabavi.

Razmislite, šta biste želeli da drugi saznaju o vama pročitavši vaš epitaf? Zamislite ljude koje cenite i volite da čitaju memorijal zapisan u vašu čast. Napišite sami svoj govor koji ostaje posle vas – posmrtni govor. Počnite novi život sada kada već znate da ćete imati spektakularan i lep kraj. Nemojte da budete jedno od onih bića koja kažu: – E, da mogu sve iz početka…  Mi nismo nikada premladi ili prestari da bismo napisali novi životni scenario. Kolike god da su naše godine sada je pravo vreme za to.

Oslobađanjem od skripta mi dobijamo autonomiju. Autonomija je ponašanje, mišljenje i osećanje u direktnoj vezi sa ovde-i-sada stvarnošću više nego reakcija na stvari bazirane na uverenjima skripta. U autonomiji se manifestuje spontanost, intimnost i svesnost, a to je zapravo mogućnost da živimo sada-i-ovde.  Takođe, odrasli imaju odgovornost za decu narednih generacija. Mi moramo da pomognemo našoj deci da napišu svoja životna scenarija kojima će ispuniti svoje živote. Uporedite ova dva skripta:

1 . „Nikad ništa od tebe. Uvek ćeš biti gubitnik. Nikada nećeš imati novca, itd“
2. „Uspećeš. Možeš da budeš uspešan kao bilo ko drugi. Verujem u tebe, ti to možeš…“.

Nema sumnje u to koji scenario „bolje radi“ i koji će više pomoći detetu da uspe u životu. Svako ko je imao velika postignuća u životu, u svom detinjstvu imao je pored sebe nekog ko je u njega verovao i ko mu je govorio da će jednog dana nešto od njega biti, da će uraditi nešto veliko.

I naravno, jednom kada shvatimo svoj nesvesni plan tada možemo i da ga menjamo. Odluku o životnom scenariju donosimo kao deca. Kao odrasli možemo da promenimo mišljenje. Šta god odlučili o sebi i svom životu kao deca, odluke su donete sa jako suženih, dečijih perspektiva. Ono što nam se u tom uzrastu činilo kao životna istina često nije tako. Iz ove perspektive i sa ovim životnim iskustvom dozvoljene su promene. Ono što smo kao deca kreirali, kao odrasli možemo da kreiramo ponovo. Kao odrasli imamo slobodu da pišemo lične priče i da se zabavljamo dok to radimo!


Izvor: „TA Today“

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *