Ништа без труда

Људи од старине су умели да кажу: „Ништа без труда“. Људи данашњице повучени светским погодностима и трендовима често превиде ову мудрост и уљуљкају се у лагодности. Нема потребе да се трудиш јер систем ће све урадити за тебе или увек има неко други.
Прилично је тешко у свету који промовише самоугађање и себичност подићи децу која ће такође желети да имају своју децу и да се труде око васпитавања и подизања истих.  Потребно је уложити велики родитељски труд да би се деци понудио циљ који није јутјуб, видео игра или неки други бесмислени забавни садржај.

Јутјуб је тако примамљив. Да, јесте, али има на њему и корисних ствари, баш као што на телевизији има и корисних емисија. Па како се онда борити са овим изазовом. Једно од решења би сигурно требало да буде „За мном,браћо“, а свакако треба избегавати „Напред, браћо“.  Хајде за мном, а ја ћу ти показати како треба. Деца најбоље уче и стасавају на примеру родитеља. Мало по мало, ако су родитељски примери доследни и редовни, деца ће усвојити понашање и сачувати га негде у својој свести, па кад буде било потребно испољити, и напредовати. Овај принцип може да се упореди са баштованом који сваки дан по мало залије башту и оплеви коров, а усеви лепо напредују.

Оно што би требало избегавати је приступ Напред браћо! Причати деци како треба без примера, плаћати додатне часове свега и свачега, куповати време и ђаконија како би што више направили време за себе, а што мање се дружили са децом.

Од свих искрених задовољстава највеће ми је када успем нешто корисно да урадим, или само урадим, а деца ми у томе помажу, и то не зато што је тата тако рекао већ зато што су то желела. То му дође нешто као „вин-вин“ комбинација. Онај сјај у очима који може да се види пре питања „Тата, а што то радиш?“ урезује се у сећање и остаје вечно. Али за ову награду тате морају нешто да раде, да уложе труд.

Свако може да бира свој пут и да награђује себе овим или оним постигнућем али постићи нешто као родитељ истињски је непроцењиво. И када се понекад питам да ли треба да имам више деце у ствари схватим да се одговор крије ту негде у овом пасусу. Деца порасту, па од тате постанеш ћале који и није више толико потребан, па зашто онда не би што дуже био тата.

Петар Узуновић

За портал Први Пут С Оцем