Већина студија показује да мајка и отац играју готово једнаку улогу у дечјем емоционалном развоју. Разлике произлазе из чињенице да су мајке традиционално много присутније у животима деце – углавном се брину за кућне послове и више времена проводе са децом код куће. Иако је овај модел недавно напуштен, мајке и даље проводе више времена са својом децом и на тај начин играју већу улогу у њиховом емоционалном развоју и одгоју. Због тога се чини да је улога оца занемарена или мања од улоге мајке, али то није случај.

Не заборавимо да деца много више уче од гледања него од разговора. Ако отац према супрузи поступа са пажњом и поштовањем, уколико одговорно поступа према породичним обавезама и доприноси угодном и мирном кућном окружењу, ћерка ће такав модел понашања усвојити као узор понашања свог будућег мужа.

С друге стране, ако отац према супрузи поступа грубо, непажљиво, ако је ретко присутан код куће, не преузима одговорност за важне породичне ствари, ако доприноси стварању непријатне и напете атмосфере у кући… и тада постаје модел за понашања и врло често, несвесно, и ћерка може изабрати таквог мужа.

И на крају, ако отац напусти породицу и нема контакт са ћерком или су ти контакти ретки и недовољни, девојчица често прихвата такав образац понашања и нехотице бира партнера који ће на овај или онај начин чинити да се она осећа напуштеном.

Стога је добро за очеве да према ћеркама поступају на начин и с пажњом као што би желели да њихови мужеви с њима сутра поступају. Ниједна крајност није добра, па тако испуњавање свих жеља, некритички став за понашање девојчица, али и прекомерна строгост, неприступачност или ригидност у понашању оца према ћерки, доприносе нарушавању или заустављању дететовог емоционалног развоја.

Али улога оца не завршава се у раном детињству ћерке. Очеви могу бити од великог значаја у тинејџерским данима њихових кћери, када почињу показивати интересовање за супротни пол. Улога оца у овом периоду може помоћи девојчици да боље упозна дечаке на сигуран начин. Разговори оца и ћерке о њеним проблемима и дилеме о њеним првим момцима чине девојчицу слободном за разговор са будућим партнерима и о емоционалним, сексуалним и другим темама везаним за њихову интиму.

У адолесценцији је отац важан извор подршке у животу ћерке. Ако се њихов однос развио у пријатељски однос међусобног поверења, отац може бити замах и подршка безболном превладавању развојних криза и његове емоционалне и економске независности. Разговори са оцем о избору професије, потешкоће у првом послу, избору будућег партнера (мужа) могу бити од непроцењиве важности за ћерку ако се међу њима развије здрав однос поверења и међусобног поштовања.

Улога оца у животу ћерке не престаје ни када је удата и има децу. За то време, отац може бити одличан саветник и присталица током кризе брака своје ћерке, али такође може развити добар однос са њеним мужем и тако допринети већој породичној кохезији.

Аутор: Лидија Зорба, магистар психолошких наука

Извор: deca.mk