Покрет за ослобађање мушкараца – Небојша Јовановић

Покрет за ослобађање мушкараца

Жене су смислиле феминизам како би се ослободиле и добиле своја права. А шта је са мушкарцима? Да ли су мушкарци агресори од којих жене треба да се ослободе, а они су, по логици ствари, већ слободни? Ако су тако слободни, зашто су тако несрећни и деструктивни? Да ли мушкарци могу да бирају између два става (Баја или Шоња): Бити онај који је агресиван и доминантан према женама, онај против којег се оне боре феминизмом, или бити онај који покушава да буде оно што жене желе? Нека истраживања показују да жене не верују овим “добрим” мушкарцима или их ниподаштавају, или их у неким случајевима искориштавају. Феминизам неће ослободити мушкарце. Не можемо ослободити само једну половину човечанства. Идеја ослобођења жена од мушкараца претпоставља да су мушкарци некако били победници у борби за моћ, да су се добро проводили. То је изразито поједностављено гледиште. Муж који млати жену, шеф који напаствује раднице, или отац који сексуално злоставља своју децу, тешко да су снажне, слободне личности и да су победници. Та врста мушкости је обично изразито несигурна и зато има потребу да угњетава жене. Много је реалније да су и мушкарци и жене ухваћени у замку улога и условљавања које су оштетили и једне и друге.

Дугорочна решења не леже у томе да се жене боре против мушкараца, већ у томе да се мушкарци и жене боре против прастарих глупости које су им остављене у наслеђе. Јасно је да мушки покрет не може бити реакција против женског покрета. Он је половина која недостаје женском покрету. Бит мушког покрета лежи у реафирмацији мушкости као превасходно позитивне снаге која подржава живот.

Феминизам није разумео да испод привида спољашње моћи мушкараца лежи дубоко осећање немоћи. Мушкарци су често били само шрафови у огромним индустријским системима који им нису пружали никакву радост или самопоштовање. Поред тога, осећали су дубоку несигурност због женских предности: сексуалне моћи, вербалних вештина, женских пријатељстава, моћи да исмевају, манипулишу и примењују суптилну контролу. (Моћ у личним односима је утешна награда -оно што узимате када не можете да добијете или прихватите љубав или поштовање)

Јасно је да мушки покрет не може бити реакција против женског покрета. Он је половина која недостаје женском покрету. Бит мушког покрета лежи у реафирмацији мушкости као превасходно позитивне снаге која подржава живот. Имали смо црначки понос, геј понос, женски понос, али се од мушкараца тражило да пођу од стида. Избацивање жестине, снаге из мушкарца није прави одговор назахтеве феминизма. Млак мушкарац није оно што жене стварно желе, а и да желе, то свакако није оно што је потребно мушкарцима да би се осећали задовољнима и испуњенима. Ако мушко не значи бити мачо, а не значи бити ни шоња, шта то онда значи? Како би изгледао тај ослобођени мушкарац? Како то може да се постигне?

Седам корака до мушкости

Кораци који воде пуном развоју мушкарца су јасно одређени. Нису увек ни једноставни, ни брзи, али чине нацрт плана који представља огроман напредак у односу на просто тумарање. Стив Бидалф, у књизи “Бити мушко”, наводи 7 корака који воде до пуног развоја мушкости:

“Исправити ствари” са оцем. Отац вам је емоционална нит додира са сопственом мушкошћу. Морате да разрешите однос са њим. Не можете успешно да живите све док га не разумете, не опростите му и док не дођете до тога да га, на неки начин, поштујете. Можете то да чините кроз разговоре са њим ако је жив, или у сопственој глави уколико га више нема, Уколико не обавите тај посао, његови остаци ће се вући за вама и саплитаће вас при сваком кораку. Анкете показују да око 30% мушкараца не разговара са оцем, других 30% има однос, али га процењује као напет и тежак. Мање од 10% мушкараца је пријатељ са својим оцем. Сукобљени са оцем, сукобљенисте и са самим собом, са сопственом мушкошћу. Остаћете дечак док не разрешите однос са оцем.Нећете имати ауторитет све док не будете могли да поштујете ауторитет, док не пронађете неки ауторитет вредан вашег поштовања.
Проналажење светлости у својој сексуалности. Да би се млади мушкарац успешно односио према младој жени, он прво мора да се осећа добро у вези са тиме што је мушко. Да би био успешан љубавник, он прво мора себе да доживљава као некога вредног љубави, способног да прима и даје нежност. Бити сексуалан мушкарац не значи бити гад. (епитет којим жене често карактеришу изврнуту мушку сексуалност. “Мушка свиња” је синоним такође често у употреби.) “Гад” се односи на посрамљену сексуалност. Биће са ниским самопоштовањем, такозвани гад, осећа да не може да успостави интимна пријатељства са другима, и зато приступа другима (жени) као објекту који треба експлоатисати најбоље што може. То представља циничан покушај да се потврди путем доминације. Очаравајуће искуство еротског задовољства и блискости претвара се у своју супротност посредством жеље за моћи произашле из осећања кривице. “Уколико не можеш да добијеш љубав, освети се, доминирај”-типичан је начин реаговања “гада”. Већина мушкараца се, у основи, још увек стиди својих “прљавих” сексуалних осећања и доживљавају своју сексуалност као нешто обично, као свраб који треба почешати. Постоји груби и омаловажавајући стереотип који мушкарце у целини представља као “гадове”: “Мушкарци желе само једну ствар…” Мушкарац треба да пронађе светост у својој сексуалности. Када мушкарац разреши питање самопоштовања, када уместо ароганције поседује мирно самопоуздање, онда може да приђе зрелој жени као некоме себи равном, без потребе за моћи и контролом. Међутим, да би то могао, потребно му је савлада још једно преостало чудовиште-доживљај да жене, својом манипулативном сексуалношћу, управљају мушкарцем (преко њеогове “друге главе”). Перцепцијом жена као поседница сексуалне привлачности-као оних који имају моћ над жђељом мушкарца-мушкарци заправо предају своју сексуалну енергију и моћ женама, и зато их се и плаше па покушавају да поврате доминацију. Мушкарци, заправо, уздижу жене на пиједестал, а онда их мрзе зато што су на њему. Морамо да постанемо свесни да сексуална привлачност жене не лежи у њеном изгледу, већ у начину на који бирамо да гледамо жену. Живот мушкарца постаје много бољи када схвати да он себе узбуђује (начином доживљавања жене) и да је он мозак са пенисом, а не обрнуто. Ослобођени страха од жена којима приписују превелику моћ, а тиме их се и плаше, мушкарци постају способни за опуштену интимност и љубав. “Једном када сте водили љубав, секс вам више никада неће бити довољан”.
Сусретање партнера на једнакој равни. Већина мушкараца и жена доживљава мушко-женски однос као борбу за доминацију. Као да постоје само две алтернативе: Бити “газда”, “певац” у кући, доминантан мужјак и насилник (овакви мушкарци одвраћају од себе жене са самопоштовањем), или бити “мекани” савремени мушкарац који је досадан и којим жена спонтано почиње да доминира. Да би успоставио стварно успешан однос са својом партнерком мушкарац мора да научи како да се према партнерки ( и женама уопште) односи као према различитом али равноправном бићу. То значи да је поштује, али да поштује и самога себе. Уколико желе да се добро слажу са женама мушкарци морају да науче да им се суротставе на равноправан начин.