Људи јаке воље – Зоран Миливојевић

Воља је комплексан појам којем се може приступити на различите начине. Један од начина јесте да се воља схвати као продукт нечије жеље, то јест онога што особа жели или не жели да уради. У том смислу можемо рећи да се воља односи на енергију и истрајност у остваривању неке жеље. Воља је такође повезана с нечијим избором или одлуком. У изразу „слободна воља” подразумева се да особа сама одлучује шта жели или не жели и да је у управо у томе њена слобода у односу на друге људе.

Када вољу посматрамо као појаву која се јавља током развоја личности, она се изражено појављује већ током половине друге године. То је период „негативизма друге године”, када дете одбија да се повинује захтевима родитеља и жели да ради супротно од онога што одрасли од њега захтевају. То је период у којем долази до сукоба између родитељове и дететове воље. За правилан развој потребно је да у овом сукобу родитељ превлада, како би дете научило да се подреди неким његовим захтевима. Уколико је родитељ у томе неуспешан, вероватно ће дете развити облике понашања који се описују као „дете јаке воље”, а чија је суштина да ће то дете не само радити само оно што оно хоће, него ће и друге терати да раде оно што оно хоће.

Инат и забране

Заплет из друге године заснован је на дететовој погрешној логици у којој оно изједначава себе и своје жеље, тако да када родитељи одбијају да му испуне жеље, доживљава да је неоправдано одбачено и невољено. Пркосећи родитељима оно покушава да их натера да га прихвате и воле. Родитељи морају да превладају у овом конфликту и науче дете да се подреди њиховим захтевима и забранама. Ако детету јасно показују љубав, оно ће касније схватити да оно и његове жеље нису исто, то јест да му родитељи нешто забрањују или заповедају управо зато што га воле. Ако родитељи до четврте године науче дете да се у неким ситуацијама подреди њиховим захтевима, поштедеће себе великих проблема с дететовим инатом у његовим тинејџерским годинама.

Као што се нечија воља испољава у сукобима детета и родитеља, тако се воља испољава и у конфликтима између две одрасле особе. Нису ретки људи који увек морају да своју вољу наметну другима, при чему се поред уверавања служе манипулацијама, као и емотивним изнуђивањем, попут застрашивања или изазивања код других осећања кривице, дужности, самилости. Некада у томе користе и физичко насиље.

Као што на вољу можемо гледати у конфликту између две особе, тако је можемо посматрати кроз унутрашњи конфликт два дела особе. Типичан пример је ситуација неког искушења, то јест ситуација у којој је особа у конфликту између нечега што жели и властитих моралних норми према којима је та жеља неприхватљива. То је ситуација конфликта између властите жеље и властите воље. Особе са снажном вољом ће се одупрети искушењу, а особе с мање снажном вољом ће подлећи искушењу. У овом другом случају ће их вероватно након тога сустићи осећање кривице, које ће им помоћи да се у следећој сличној ситуацији одупру новом искушењу.

Слично описаном унутрашњем конфликту између Желим и Не смем, постоји и други конфликт између Не желим и Морам. То се често односи на ситуације када особа мора да обави неки непријатан а користан задатак, за који није довољно мотивисана. Људи који имају радне навике и последично снажну вољу извршиће и овакве задатке. Други ће вероватно неко време одлагати извршење задатка, све док им не постане веома непријатно због неизвршења задатка. Када та непријатност због неизвршења буде снажнија од непријатности самог задатка, они ће га извршити.

Жеље нису трајне

Воља даје жељеним циљевима временску постојаност. Када људи нешто желе, они су по природи мотивисани да то остваре. Проблем са жељама јесте то што нису довољно трајне. На пример, ако је неко мотивисан жељом за неку активност, вероватно после неколико дана или недеља, неће више осећати жељу и изгубиће мотивацију да настави да се бави том активношћу. То је тренутак када на сцену ступа воља, јер људи који имају вољу наставиће да се баве активношћу зато што знају да то желе, иако не осећају жељу.

Због свега тога је важно, поред изражавања љубави, да као родитељи дисциплинујемо децу, јер на темељу дисциплине настају самодисциплина и снажна воља, који су важни за успех у животу.

Извор: politika.com

Шта радиш кад се изгубиш на тренингу? A у ж...Лечење заједницом