Генерацијски циклус траума – Дејвид Бредбери

„Моји родитељи су ме тукли кад сам био дете, али ја немам трауме“, рекао је човек ког је бивша партнерка пријавила за физичко насиље.

„Кад сам био дете, остављали су ме самог да плачем док се не успавам и то ми је било толико страшно да нисам излазио напоље“, рекао је човек који проводи сате и сате на друштвеним мрежама, нарушавајући свој сан.

„Кажњавали су ме кад сам био мали и ништа ми не фали“, рекао је човек који, сваки пут кад погреши, упућује себи речи презира, као облик самокажњавања.

„Кад сам ја била дете, били су врло строги према мени и ја патим од трауме која се зове васпитање“, рекла је жена која и даље не разуме зашто сви њени партнери буду агресивни према њој.

„Кад бих се као дете нешто јогунила, отац би ме затварао саму у собу да научим лекцију и данас сам му захвална на томе“, рекла је жена која пати од паничних напада и не може да објасни зашто се толико плаши да буде затворена у малом простору.

„Родитељи су ми говорили да ће ме оставити или да ће ме дати неком незнанцу када сам имала изливе беса па ја немам трауме“, рекла је жена која се молила да нађе љубав и која је изнова опраштала неверства да се не би осећала остављено.

„Мене су родитељи контролисали само погледом и ништа ми не фали“, рекла је жена која не може да гледа у очи особе с ауторитетом, а да се не осећа преплашено.

„Као дете добијао сам батине каблом од пегле, а данас сам добар човек и професионалац у свом послу“, рекао је човек ког су комшије пријавиле полицији да је у пијаном стању ударао ствари и викао на своју жену.

„Родитељи су ме натерали да завршим студије и бавим се занимањем које ће да ми доноси новац и види како ми добро иде“, рекао је човек који сваког дана машта да је петак, очајан због свог посла јер сваког дана ради оно што није желео.

„Кад сам била мала, терали су ме да седим за столом докле год не поједем све из тањира, чак би ме и на силу хранили, а не као ови попустљиви родитељи данас“, потврдила је жена која не схвата зашто није могла да има здрав однос према храни те је током своје адолесценције развила поремећај у исхрани.

„Мајка ме је научила да беспоговорно ценим сваки пут кад би ме добро испрашила папучом“, рекла је жена која пуши пет цигарета дневно да би контролисала своју анксиозност.

„Захвалан сам мами и тати за сваки ударац и сваку казну, јер да није било тога, ко зна шта би било са мном“, рекао је човек који никада није био у стању да има здрав однос с било ким, и кога син стално лаже јер га се плаши.

И тако идемо кроз живот слушајући људе који тврде да су добре особе без траума, али парадоксално, у друштву пуном насиља и рањених и повређених људи.

Време је да прекинемо генерацијски циклус траума.

Превод са енглеског језика: Милана Вучићевић