Рано јутру у свитање – Први пут с’ Оцем на камповање. Узбуђени, стижемо у бајковито место Подбукови на обронцима Дивчибара. 

Сунце, речица, камен, мостић, шума, изворчић – дочекује нас прелепа природа, ваздух пун мириса мајчине душице и пријатељи широког осмеха. Помажу нам око ствари и воде нас ка кампу. Радост међусобног помагања и дељења прожимала се и умножавала све време трајања кампа.

Постављамо шатор по први пут, деца су већ у реци, радују се камењу, жубору воде и истраживању ове лепоте. Након неколико тура ношења опреме и постављања новог “дома“ креће састанак добродошлице. Следи шетња по стенама Црне реке али и кроз саму воду – скок по скок до првог поскока и назад.

У међувремену вредне руке тата кувара скувале су два пуна котлића изврсног паприкаша. Све је било лепо организовано, свако је имао своје задужење за добробит целе заједнице. Наш задатак је био “чувар ватре“, у којем су и дечаци уживали, скупљали су гране по шуми и пазили да се ватра не угаси. 

Након одмора, пиштаљка је означила следећу активност – радионица за родитеље са Емом, нашом учитељицом родитељства и за децу игре моторичких вештина и јачања тимског духа. Сви смо уживали а и подсетили се шта је то задатак и циљ родитељства.

Вече смо дочекали уз дивне палачинке Мите (вредног момка од тринаест година), ватрицу, гитару, кобасице на штапу са ватре и по којим уснулим задовољним и уморним детенцетом у наручију. 

Ноћ је била (за нас) прави пример излажења из зоне комфора. Температура око 5 °C, ветар и лупкање капи кише. Прва ноћ у природи је узбудљиво прошла. 

Након домаћег доручка, дивних производа подбуковачких кока и крава, уследила је изазовна шетња гребеном изнад наше ливаде. Наши синови су пратећи водича успели са осталима да освоје врх док су мама и тата мало заостали са “принцезом“.. изазов је био и спустити се у подножје. 

Након добре шетње и скупљања грања за ватру уследила је радионица “Упознај себе“, која се састојала у томе да да приказ очевима како деца осећају њих, да ли знају чиме се тате баве, колико времена могу да им се посвете, шта деца највише воле да раде са татама, колико им тате надостају у овим временима.

Други вредан тата је осмислио радионицу прављења кућице за птице. Свако дете је узбуђено завијало по један шраф у кућицу и сви су били срећни и поносни због тога. Уследило је пуњење кућице храном за птице и качење на дрво изнад кампа. Надамо се да ћемо се обрадовати следећи пут кад дођемо и затекнемо нове станаре… 

Све је текло лепо, мирно уз дружење, игру и причу док нисмо сазнали прогнозу са сутрадан. Најавили су кишу цео дан што би нам отежало паковање шатора и осталих ствари. Одлучено је да скратимо време камповања за један дан, што нас је растужило али и учврстило у намери да се пријавимо и за наступајуће кампове јер су ово била квалитетно проведена два дана у природи, радости, весељу, заједништву, новим сазнањима и новим пријатељствима. Било нам је заиста лепо и садржајно, као да смо негде провели десет дана а не два. 

Као што на првом састанку (29.маја, на дан када славимо Светог мученика Вукашина Јасеновачког) рече наш домаћин Мирко да свако ради свој посао, а на нама родитељима је да радимо наш најважнији.

Екипа ПЧЕЛИЦА