Камп прича – Подбукови

На камповање са ППСО идемо око годину дана. За то време смо ћеркица и ја обишли 4 кампа заједно са том организацијом. О организацији ППСО сам чуо преко линкедин-а и нисам познавао никога. Сви су права подршка новим члановима и јако је леп тај осећај припадности групи са истим и јако несебичним циљевима.

Испочетка сам желео да ћеркица и ја проводимо 24 сата заједно у природи и ван дневне рутине. Знао сам да је она прилагодљива и да је просте ствари чине срећном (баш као и мене) па је камповање звучало као добра идеја. За сада на камповање идем само са млађом ћерком Драгом и надам се да ће се интересовање јавити и код старије ћеркице па да се она, а на крају и мама придруже нашем дружењу и спавању под најзвезданијим небом.

Моја Драга се осећа јако срећно када јој кажу да је камперка. Укључена је у све активности од (ра)склапања шатора, помоћи око логистике, па и неке ствари око кувања. Све са оном мером колико она то жели.

На задњем кампу смо ишли са комшијама и спавали смо у истом шатору. Ми тате смо пријатељи још са факултета, а ћеркице кажу да су оне БФФ. Прва изјава када су ушле у шатор је била „Од сада ћемо заувек да живимо у шатору!“. Било је и изјава „Ово је слобода“ као и „Ја сам рођена за ово“ приликом спуштања низ мало стрмији део стазе током шетње.

Нови кампери требају да знају да су сви организовани као целина и стварно се сви брину једни за друге. Једни припремају храну и брину да прехране све учеснике. Други су логистичарска подршка који се брину о преносу заједничких ствари, обезбеђују ватру, а у шетњама иду на челу и на крају колоне како из групе нико не би заостао или се изгубио. Трећа екипа су учитељи који осмишљавају забавне активности како за децу, тако и за родитеље. Омиљена песма већини је “Мој је тата тата-мата”, која нас прати на камповањима и коју неки од тата свира на гитари док ми остали певамо. Од других активности ту су прављење предмета од глине, авиона од папира, предмета од штапа и канапа, певање песама и причање прича уз ватру. Сваки камп има нове активности и чланови су заиста креативни.

Видим по мом детету како деца која заједно долазе на камповања постајају боља, баш као и ми родитељи који проводимо време у природи са њима. И на крају би поставио (себи) питање: коме су ови кампови потребнији, деци или нама родитељима?

Дарко Васиљев, 2023.