За 15 година дјеловања, “Први пут с оцем” се по први пут отиснуо преко ријеке Дрине. Што би рекле комшије: “Чему је вакат, томе је и вријеме”.

Прије пар година, западно од Дрине, створила се мала група очева који су кренули са креирањем садржаја за своју дјецу. Наравно, по принципу “више природе, а мање екрана”, садржаји су то који укључују боравак у природи, игру, стицање нових вјештина, упознавање са нашом флором и фауном…  Почело се од окупљања у малим шетњицама шумом, уз обавезну ватру и клопу на крају шетњица, па обиласцима локалних природних локалитета, да би се одмах идуће године одважили да направе дводневни камп за дјецу. Поучени стеченим искуствима, а по узору на пионире у овим подухватима, кренуло се у правцу спајања са матицом.

Истини на вољу, од природе, Посавина и Семберија имају понудити ријеке Саву и Дрину, те непрегледну равницу, али на ту листу је упала и једна ниска планина која одваја ову регију од остатна Босне и Херцеговине – Мајевица. Ниска планина с бројним неискориштеним локалитетима, природна граница Републике Српске и Федерације БиХ, која је у овом времену прекомјерне експлоатације природних ресурса ујединила скромне и повучене људе који живе на њој. Јер, испоставило се да и ми литијум за трку имамо! Да ли ћемо некада нашу дјецу морати водити у природу само у сусједне земље, или ћемо и даље моћи да уживамо у свему ономе што нам је Бог дао – видјећемо – до нас је.

У размишљању који локалитет на Мајевици одабрати, први избор је пао на реон Равне Бањице. Новакова пећина, водопад Скакавац, манастир Тавна из 13. вијека, мирни планински потоци и питома природа – сузили су 50 км дугачку и 25 км широку Мајевицу на радијус од око 5 км.

Матица “Први пут с оцем” је кроз дугогодишње искуство издвојила неке од критеријума за одабир локације кампа: близина потока или рјечице, природних и историјских локалитета, одвојеност од цивилизације, релативни приступ возилима, и сл. Настојећи да испунимо ове критеријуме и будемо добри домаћини, неколико пута смо морали да идемо у потрагу за адекватним локалитетом. Три опције су биле у оптицају, али је избор касније пао на једну пољану окружену шумом, са једне стране одвојену потоком Тавна а са осталих страна оивичену шумом и брдима. Око 500 м од манатира Тавна, пар км од водопада Скакавац и Новакове пећине. Нажалост, или на срећу, Мајевица није толико инфраструктурирана, нити комерцијализована, да би била препознатљива за све оне који желе да је гуштају, па је одабир ове наше локације изискивао праву потрагу, да бисмо на крају добили 3 дана праве шумско-поточне изолованости.

Иако су температуре ова 3 дана пребацивала преко 30, избор локације је доприњео томе да се осјећамо блажено у поређењу са онима које смо оставили међу бетонским зидинама. Клинци су се сва 3 дана купала у потоку, ми смо били у хладовини већи дио дана, није било комараца, нити мушица, а опет било је прегршт питомих инсеката и водоземаца. Клинци су толико уживали у свему наведеном, да смо просто били запањени њиховом непосредношћу – цјелодневно купање у потоку у којем се ријетко ко купа, који не дјелује баш “за купање”, непосредна интеракција и руковање са инсектима, жабама, исхрана каснопрољећним шумским воћем – све оно што нас тјера да се запитамо зашто им то одузимамо?! Односно, исправније формулисано питање би гласило – зашто им то не пружамо?! Стицање искуства по принципу поступка “покушај – грешка”, непосредном контакту са природом, живим организмима, сналажењу у природном окружењу, све је оно што се не може стећи у унапријед вјештачки припремљеном екосистему града, затворене школске учионице, дворанских спортова и презаштитнички настројеним контролорима у виду родитеља, учитеља и тренера.

Тема кампа је била “Хајдуци”, што због Старине Новака, по коме је назив добио локалитет Новакова пећина, што због историје манастира Тавне. Тако, прво вече прије спавања, тек што се млад мјесец указао изнад шуме, уз логорску ватру смо читали “Васпитавање пред спавање”. Сутрадан, када смо стрмим успоном од водопада Скакавац попели до Новакове пећине, причали смо о животу хајдука Баба Новака, односно Старине Новака, а трећи дан пред растанак играли смо представу “Хајдуци”. Наравно, било је ту и других активности као што су обилазак водопада Скакавац планинарење до Новакове пећине, радионица украшавања штапова, пјевање уз гитару, литургија у цркви свете Тројице и посјета манастиру Тавна, те све оно што смо већ навели у претходном тексту, али и доста тога што овдје није записано, а што се подразумијева у кампу “Први пут с оцем”.

Као домаћини, успјели смо освјетлати образ добрих и честитих домаћина, а богме похватати и преписати доста ствари које ћемо примјенити у организацији будућих кампова; Као родитељи, стекли смо једно вриједно искуство које ће нам послужити у најодговорнијем позиву којег обављамо; Као кампери, биће ово један прелијеп боравак у природи којег ћемо се дуго сјећати.

Писао: Жељко Новаковић