Деца која уче од бола постају мудри људи – Ејми Морин

Научници су доста проучавали како превазилажење тешкоћа заправо може да користи деци. У истраживању објављеном на Универзитрту Кент 2016. године, истраживачи су испитивали шта се дешава с децом која су одрастала с родитељима које мучи хронични физички бол.

За разлику од родитеља који имају неку видљиву повреду или инвладитет, многа од ове деце одрастала су у породицама где здравствени проблеми родитеља нису били лако уочљиви. Други не могу толико лако да примете Кронову болест, фибромијалгију и хронични бол у леђима и због тога је ситуација те деце била посебно изазовна.

Када су истраживачи интервјуисали младе о њиховим искуствима из детињства, открили су да им је емоционални бол који су доживљавали одрастајући помогао на неколико начина.

Веће разумевање – њихова искуства су им помогла да посматрају свет мало другачије. Говорили су да имају више емпатије и да боље разумеју да су неке ствари у животу просто изван било чије контроле.

Јачи карактер – били су саосећајнији, одлучнији, мотивисанији и склонији праштању захваљујући својим искуствима.

Бољи развој важних вештина – научили су практичне вештине, као што је управљање новцем и временом, као и одбрамбене механизме који ће им помоћи да се изборе с недаћама.

Усађена им је решеност да воде здрав живот – болести њихових родитеља научиле су их колико је важно бринути о себи. Схватили су да је битно да се добро хране и да избегавају лоше навике, као што је пушење.

Неговање духовности – многи од њих тврдили су да имају јаку веру и да се моле када треба да преброде тешка времена.

Ваше дете неће ојачати осим ако не добије прилике да понесе мало терета. Пустите своје дете да прође кроз мало бола и тешкоћа како би развило вештине које су му потребне да би се носило са животом.

Када излажете своје дете тешкоћама и дајете му самопоуздање да се избори с недаћом, одрастаће знајући да ће, ма шта да се деси, оно то прегурати. Вероваће у себе и боље ће моћи да погледа изазовима у очи.

Не можете да поштедите своје дете бола и не можете проћи кроз све животне изазове заједно са њим. Мораће и само да искуси одређен бол. Када му пружите вештине које су му потребне да преброди тај бол, изаћиће из тих искустава још јаче.

Ментално јаки људи вољни су да буду сами са својим мислима. У стању су да проводе време размишљајући о свом напретку и дубоко чепркају како би пронашли средства која су им потребна да савладају тешке тренутке. Они не трпе бол само да би нешто некоме доказали. Заправо, труде се да преокрену своја болна искуства у прилике да постану бољи и јачи.

Ејми Морин, одломак из књиге „13 правила ментално јаких родитеља“