Деца нису укусан ручак, она су своја, посебна бића – Др Неле Карајлић

Ненад Јанковић, познатији као др Неле Карајлић, познати је српски рок музичар, композитор, глумац и писац. Старији га углавном повезују са тв серијалом Топ Листа Надреалиста и бендом Забрањено пушење. Иза себе има врло богат и испуњен живот, а у овом интервјуу показује колико је обичан и на земљи.

Какав однос си имао са својим оцем?

Ах, вјероватно добар. Тешко је то рећи са ове дистанце. И брат и ја смо и са мајком и са оцем дјелили све оне мале тренутке задовољства које животу дају смисао. Сјећам се, напримјер, отац нас је учио да играмо шах. Био је сјајан шахиста и чинило му се логичним да ту љубав пренесе на синове. Један је био добар шахиста, а други лош. Тај други био сам ја.

Колико је рат утицао на ваш однос?

Рат ме је затекао као зрелог човјека, тако да ону врсту траума које рат изазива код младих људи ја нисам имао. Чини ми се да је рат много теже доживио мој отац. За њега то је био страшан ударац. Читав његов свијет се срушио, све оно у шта је вјеровао и што га је чинило срећним. Био је престар да мјења живот, а морао је. Непосредно након рата нас је напустио. Једноставно, његов тежак и компликован живот није могао да издржи још један фаталан ударац.

Кад упоредиш свог оца и његове другаре и себе и своје другаре у улози очева види ли се разлика?

Мислим да су се времена дебело промјенила. Очеве пријатеље гледао сам удаљен од њиховог стола са страхопоштовањем и великим уважавањем. Када би дошли код нас у посјету, брат и ја бисмо, након што би одрецитовали неку пјесмицу, морали да се склонимо у другу собу. Једноставно, таква су била правила. Моја дјеца су се играла са мојим пријатељима. Али то није одлика моје супруге и мене, то је одлика времена.

Да ли си себе замишљао као супер тату и да ли си то постао?

Себе нисам замишљао никако. Знао сам да ћу једног дана постати тата јер та улога даје посебну димензију у животу. Какав ћу тата бити, нисам, знао. Ваљда сам добар.