Деда и диригенти – Милица Ивановић

Оно мало што памтим, памтим да је био горостас с брковима, оштрог, проницљивог погледа, ауторитативан, памтим да су га поштовали и да је испред сеоске задруге, са прекрштеним ногама и чашицом ракије у рукама, увек имао велики број слушалаца. Памтим, међутим понајвише гној и крв који су непрестано цурили из његове ноге при стопалу. Отежано се кретао због те ноге. Био је то мој деда по оцу Јосим Данковић, рањен на Церској бици, који је до краја живота жалио што са својим ратним друговима није прошао албанску голготу и учествовао у пробијању Солунског фронта.

Његов отац Јованча имао је само 17 година када су му, тамо у селу између вароши Црна Трава и данашњег Власинског језера, окупатори убили родитеље као вође устанка, спалили родну кућу, а он и млађа сестра преживели, како се сећам прича свог оца, са нешто оваца и крава, све захваљујући комшијама. Не само што су комшије сакриле сирочиће по својим кућама, него, када је наступила пленидба стоке, свако од њих је ризиковао па узео по две три овце, убеђујући да су њихове, а исто су урадили и са осталом стоком. Било је то средином седамдесетих година 19. века, време солидарности међу српским живљем у окупираним деловима Србије.

Породица мог прадеде Јованче била је, вероватно, имућнија, па када се пола села из Црне Траве због терора преселило у село Ивање испод Радан планине, а тражили су брдовите пределе на које су навикли, купио је велико имање, најплодније њиве, ливаде и шуме. У нови крај стигао је са својим рођеним стрицем и са сестром. Подигао је кућу и оженио се Јованоком, с којом је изродио три ћерке и мог деду Јосима.

Не знам како су расли, али се сећам темеља те прве Јованчине куће при дну дугачког дворишта које води до реке.

Деда Јосим, једини мушки наследник, а у мојој породици по оцу увек се рађао само један мушки наследник и много женскадије, учествовао је у два балканска рата и био позван у Први светски рат.

После рањавања на Церу, скоро годину дана провео је по разним болницама јер није био рањен само у ногу. Био је, буквално, изрешетан док је из рова пуцао у непријатеља.