Детињство брзо прође, а камп је прави зачин да га обогатиш – Светозар Влах

Три дана – утисака за цео месец.
Судар са природом, проживљавање сва четири годишња доба у једном дану.
Од самог старта идеје да идемо на камп, као главна емоција се провлачила забринутост.
Свако размишљање је водило ка бризи..те како доћи до кампа, колико ствари да понесемо, шта да понесемо, какав је пут до тамо, да ли ће падати киша, како да поставим шатор, да ли ћемо се уклопити у екипу, шта ћемо јести, где ћемо вршити велику нужду, како одржавати хигијену…

Ма, једна мука рађа другу.

Можда боље да сачекамо лепше време?

Које лепше време од средине јуна. Нит хладно нит претопло.
Да мало деца поодрасту? Куд више – мала 6 матори 9 година.

Шта да понесемо и колико?
Па, онолико колико можеш да понесеш а да се не искилавиш. Не кажу стари људи џабе – лети се обуци а зими ако хоћеш.

Шта са шатором? Има Никола добар шатор – позајмићемо.

Шта ћемо јести? Постоји организована клопа. Аха, значи all inclusive.

И могао бих овако до сутра, али џаба. Док сам не осетиш, не доживиш, не пустиш бриге и само се упустиш у авантурицу, неће се отворити поља која ниси могао ни да замислиш.

Деца су итекако способна, прилагодљива и сналажљива, само их пустите. Не сметајте.

Ни ми нисмо расли под стакленим звоном, али смо се добрано уљуљкали у конформизам данашњег доба.

Веруј ми, РЕСЕТОВАО ми се мозак. Каква брига, какви бакрачи!
Овде добијеш наизглед мало али добијеш све: себе присутног, децу ослобођену у природном окружењу.
Породицу на окупу, задовољну и насмејану.

Детињство брзо прође, а камп је прави зачин да га обогатиш и учиниш најлепшим могућим.

Памтимо „Ко сме тај и може“. Не постоји довољно јак разлог да не приуштиш себи и твојој деци овај доживљај.

„Јер, кад не буде нас више, то ће бити само смена“.

Светозар Влах