Екипа Чалабрчак о јуну на Копаонику

Наши драги Станковићи са нама су већ неко извесно време, постају неизоставни део наше екипе и расту заједно са нама. Ово је њихов мали осврт на задату тему

Петак

Ближи се време поласка. Узбуђење расте, нарочито код деце. Иако нам ово није први камп на који идемо, јесте први где идемо у пуном саставу. Деца, целим путем, узбуђено објашњавају мами како је то спавати у шатору.

Већим делом пута нас прати киша. Иако је прогноза најављивала падавине, надали смо се да ће то бити само кратке и пролазне кише, али за сада не делује тако.

Стижемо у подножје Копаоника око 18 часова и време се пролепшава. Сунце се пробија и показује сву лепоту Копаоника док се пењемо на врх. Буди се нада да је прогноза за викенд ипак нетачна и да ћемо имати прелепо и сунчано време.

На дестинацију стижемо око 19ч. На наше изненађење, стигли смо међу последњима. Већина шатора је већ постављена, ватра распаљена.

Локација је, као што смо и очекивали, прелепа. Ливада одмах поред реке, окружена шумом. Планински врхови свуда око нас, зеленило које напаја душу.

Мокра и висока трава, доста барица на одушевљење деце. Проналазимо погодно место за шатор. Први пар обуће већ мокар. После подизања шатора, спремамо се лагано за вечеру.

Око ватре се већ окупило друштво. Деца одушевљено пеку кобасице не обраћајући пажњу на хладноћу. Ми старији покушавамо мало да се угрејемо или осушимо неки комад дечије одеће и обуће. Како вече одмиче небо се разведрава откривајући звездано небо, које у градовима немамо прилике да видимо.

Помало уморни, лагано се повлачимо у шаторе. Ноћ хладна, али срећом, добро смо се спремили за то. Пар ћебади, топле вреће и хладна ноћ пролази мирно, уз повремено добовање кише.

Субота

Јутро хладно, разбијамо поспаност умивањем водом са извора, док је напољу свега пар степени изнад нуле.

За доручак, спремају се кувана јаја, лепиње и кајмак. После доручка се прави план активности. Једна мања група остаје да мотри на ватру и ручак, док остали крећу у шетњу до Јанкових бара. Време променљиво, лагане кратке падавине уз дуже сунчане интервале. Природа прелепа, као из бајки.

После обиласка Јанкових бара, иначе заштићене зоне због свог разноврсног животињског и биљног света, једна група се враћа у камп, док друга, већа група, наставља ка Ђачком гробу. После више кишних интервала, једног јачег пљуска, прескакања река, проласка кроз незаборавне природне пределе и хватања пар пречица, долазимо до Ђачког гроба. Скоро заборављен али очуван споменик нашим прецима палим за слободу у Првом светском рату.

Тата Драган чита стихове који су уклесани на споменику, али нажалост подлегли зубу времена. Деца пажљиво слушају и пале свеће у част херојима. После заслужене ужине и краћег одмора, група креће назад у камп.

Тамо нас чека изврсно спремљен паприкаш. Сунце нас такође награђује за успешно савладан успон и излазак до споменика. Пробија се стидљиво и показује нам све лепоте планине.

Деца се организују и играју заједно, док се родитељи окупљају и присуствују радионици коју води тата Мирко под отвореним небом. Разговарамо о томе шта за нас значи породица и која правила нам помажу да тај систем буде функционалан за све чланове.

Лагана припрема вечере, још обуће и одеће која се суши на ватри. После вечере дружење уз ватру и музику тате Ненада. Овог пута ноћ пролази мирније, јер је била топлија и без кише, мада је и дуга шетња имала свој допринос мирном и тврдом сну.

Недеља

Будимо се без кише, али облаци и прогноза не обећавају. За доручак се спрема качамак са кајмаком и сиром. Убрзо затим креће лагана киша која се све више и више појачава. Део групе се повлачи у шаторе, део остаје око ватре.

Све јача киша и сливање воде креће да нам прави прве проблеме. Прави се бара око ватре, где се кува ручак, претећи да нас остави без ватре и ручка. Тате брзо реагују и решавају проблем копањем одводних канала који одвлаче накупљену воду.

Око поднева креће да се смирује киша, што одговара прогнози да нас очекује лепша друга половина дана. Свима се лагано враћа осмех на лица. Тата Урош организује радионицу вајања, где свако дете добија позамашно парче глине и задатак шта од тога треба да направи. Животиње, предмети, фигуре, сва деца ужурбано крећу да раде на својим задацима.

Око 13ч, престаје киша и крећу краћи сунчани интервали. Окупљамо се и правимо припреме за шетњу. План је освајање врха Кукавица (1726м) који је у близини кампа.

Крећемо се кроз прелеп крајолик и шуму и после 20ак минута лагане шетње, долазимо до првог јачег успона где почињу прве кризе, али само код нас великих. Деца без проблема избијају на врх колоне и радознало грабе напред ка врху. Неки од нас једва долазе до даха и уз велики напор једва успевају да прате групу. Уз напоре, бодрење и понеку сузу савладавамо успон и избијамо на врх. Поглед од 360 степени нестваран. Очарани заборављамо на умор и болове.

Кратак предах, окрепљење, групно и појединачно сликање. Сигнал за полазак назад у камп. У повратку је план да прођемо поред резервата за јелене и кошуте. Стижемо до ограде резервата. У почетку све делује мирно и креће да нас напушта нада да ћемо видети неко од тих величанствених бића, али срећа нам се ипак осмехнула. После пар минута, један од мање стидљивих јелена је одлучио да нас почасти својим присуством. Чак нам и поносно показује да је то његова територија, благо ударајући својим роговима о ограду резервата. Деца, а и ми, пресрећни!

Задовољни и уморни, настављамо пут ка кампу, где знамо да нас чека пасуљ за ручак. Стижемо у камп, време се пролепшава. Ручак се завршава, неке од екипа се лагано пакују, док се други припремају за још једно лепо вече испод отвореног неба.

Деца су и после напорне сетње и даље пуна енергије, па тата Иван и тата Ђоле организују спортске игре за децу. Радост, вика, цика док се екипе такмиче.

Наша екипа, због обавеза у понедељак, тешка срца спрема свој шатор и креће кући. Уморни, мокри, можда мало и неиспавани, али ипак презадовољни искуством које смо добили. Пут пролази без много приче, али већ после првог додира са градским саобраћајем, крећемо да размишљамо о следећем кампу и бегу у природу…

Свако да ради свој посао, а на нама родитељима...Да је батина добра, не би изашла из раја –...