Хоћемо ли само имати децу или ћемо и бити родитељи?

Родитељство је вероватно најтежи посао на свету за који не постоји школа или неки вид формалног преношења знања. У друштву пристојних људи, који попут мене траже оптималан начин за васпитање своје деце, боравили смо протеклог викента на кампу у организацији удружења Први пут с оцем. Били смо на кампу где је камповање споредна активност.

Људско друштво је током протекла два века било обузето идејом да ће напредак науке изнедрити свемогућу технику и технологију која ће потпуно покорити природу, а људском друштву омогућити производњу материјалних добара и живот у благостању, где је управо богатство основа среће сваког појединца (Фром). Ова заблуда је срушена и раније, али је током овог викенда поновно оповргнута и у пракси. Свакако, техника је саставни део наших живота, али схватамо да можемо да проведемо неколико дана без телефона и лаптопа, усресређени на своје дете. Уместо да покоравамо природу, ми изнова учимо себе и своју децу, да се природи треба дивити, али и да је треба чувати. Коначно, сваки родитељ који је на овом кампу имао прилике да види изливе искрене среће када су деца поред пута пронашла корњачу, ухватила жабу, или у потоку открила лубенице које су ту остављене да се охладе, могао је да потврди да материјално благостање са тим нема баш никакве везе. Наравно да је ово био само излет из свакодневнице и одмор од изазова које савремено родитељсто са собом носи, али и да довршим Фромову мисао, морамо бити свесни да се пред нама свакодневно и изнова намеће избор – хоћемо ли само имати децу или ћемо и бити родитељи.

За крај, могу само да истакнем да, иако му се противимо, сви ми живимо у једном глобалном потрошачком друштву, где наша потрошња ствара поновни привредни замајац и где се готово све може купити изузев времена, јер време је новац. Ако је то већ тако, протеклог викенда смо себи и својој деци приуштили потпуни луксуз!

До неког следећег кампа, остајте здраво.
Слободан Анђелковић