• Који је први идентитет којим се човек гради и како се на њега надовезују остали идентитети? 

Прво треба рећи да идентитет није никаква измишљотина за стварање подела међу људима већ основни супстрат сваког човека. У сваком човеку се прво гради идентитет сопствености и то у наручју мајке и оца када дете открива да постоји Не-ја, биолошким и психичким сазревањем. Оно открива и упознаје своје тело, своју омеђеност у том наручју, открива сопствену упојединаченост и постојање неког другог који отклања непријатности, глад, жеђ, бол. Тако се дете „изљушти“ као сопственост градећи себе наспрам света. Оно полако открива да сапостоји увек са неким другим. То побуђује стрепњу над тим да ли се у том пољу односа са другим одвија све како треба јер октрива да не може да контролише ни намере ни оно што тај други ради.

Како дете одраста октрива и остале друге, браћу, сестре, баке, деке и све оне који су често али не и стално са њим – тако се гради породични идентитет. Још мало касније открива и неке људе који су ту близу али их среће само у посебним ситуацијама – тако се формира завичајни идентитет. Даљим развојем човек усваја национални идентитет који настаје хомогенизовањем доживљаја заједнице у времену.

део интервјуа из часописа Благодарје, број 13/2020