У овој цивилизацији многе ствари су постављене наопако па креирају проблем тамо где га нема и где га није морало бити, а један од њих је заглављивање у одрастању због +18 односа према алкохолу.

Деца желе да одрасту и буду слободна

Тај механички однос креира свест да је за децу алкохол лош, али кад одрасту може бити добар, при чему се за меру одраслости узима календарско удаљавање од датума рођења. Имајући у виду да је и деци јасно да зрелост не долази аутоматски са годинама и да има зрелих људи са 15, али и балаваца са 40, ова бирократска баријера још више компликује у покушају да поједностави проблем, што просечном тинејџеру даје за право да особе које пију посматра као одрасле, а особе које не пију као незреле.

Деца мисле да ће брже доћи до слободе ако користе алкохол

Сад, ништа није тачније од тврдње да деца желе да одрасту и тинејџери да се осамостале, и то је и почетна премиса ове приче. (Можда не желе да буду као њихови родитељи, али свакако теже слободи.) И то нас води до кратке, нетачне и логичне последице ове заврзламе – а то је да ће деца у жељи да одрасту или прецизније у жељи да себи и другима покажу да су одрасли, кренути да се опијају чим им се пружи прилика. Што је регулатива државе јача, то ће деца бити више „пуштена с ланца“ кад испуне тај бирократски услов, па се наши људи који студирају у Америци чуде како њихове колеге чекају да напуне 21, а онда журе да се што више пута и што теже напију, као да фрустрација скупљана годинама може да се реши повраћањем.

Користећи алкохол деца остају заглављена у незрелости

То са пробавањем алкохола је једна ствар. Млада особа мора да проба алкохол, овако или онако. Бар ће већина пробати то је сигурно, не рачунам мали проценат оних који су поверовали мами да ће умрети ако пробају. Друга је ствар коме ће се алкохол свидети, коме ће алкохол доћи као добра закрпа за неке рупе у душевном склопу или као додатно гориво. И ту ступа на сцену… погађате родитељ.

Кад пробају да се опију, алкохол ће се свидети:

  1. Људима који су стидљиви, па им алкохол омогућава да склоне своје кочнице и буду слободнији са људима
  2. Људима којима треба анестезија, којима је тешко детињство и/или злостављaње оставило бројне трауме и треба им нешто што ће их с времена на време ослободити патњи које какво детињство програмира.
  3. Људима који себе сматрају мање вредним и интересантним, па им алкохол даје прилику да припадају бар екипи у кафани или да се глупирањем допадну некоме – најчешће некоме ко је имао родитеља алкохоличара.

Све што родитељ треба да ради је да добро васпита дете да му ништа од овога не буде потреба.

Дакле, ако дете подижеш у љубави, разумевању, поштовању, прихваташ његове склоности, поштујеш његове изборе, радујеш се његовим успесима, оно неће бити спутано и стидљиво и даље у животу НЕЋЕ МУ ТРЕБАТИ АЛКОХОЛ ДА БИ СЕ ИЗРАЗИЛО.

Даље, ако не трауматизујеш дете претераним захтевима, свим петицама, Вуковим дипломама и математичким гимназијама кад оно то не жели, такмичењима и златним медаљама у областима где си сам успео или још горе где ниси, ако не инсистираш да дете буде савршено, ако му не намећеш шта ће да студира и чиме ће да се бави, ако му не завидиш што одраста у условима бољим него онима у којима си ти одрастао, ако му не говориш да само најјачи преживљавају и да су сви други базвредни… а прихваташ дете онакво какво јесте, пустиш га да искаже своје жеље и негујеш их, даље у животу НЕЋЕ МУ ТРЕБАТИ АЛКОХОЛ ДА БИ АНЕСТЕЗИРАЛО неке делове себе или својих болних сећања на трауматично детињство.

Даље, ако дете похваљујеш за ствари које реално добро уради, ако га похвалиш и кад не уради ништа, ако га грлиш, ако се рвеш и глупираш с њим, ако му верујеш и ако оно теби верује, ако види да проблеме који ти наиђу у браку решаваш дијалогом, ако му даш пример складног брака и односа са пријатељима, ако дете верује да ако направи грешку да ћеш и тад бити ту за њега, даље у животу НЕЋЕ МУ ТРЕБАТИ АЛКОХОЛ ДА БИ СЕ ОСЕЋАЛО ПРИХВАЋЕНО.

Здрав однос према свим стварима, за разлику од односа према алкохолу у описаним случајевима, подразумева однос НЕ МОРАЊА односно однос СЛОБОДЕ. Дете које НЕ МОРА, моћи ће даље у животу као одрасли да каже НЕ, али и да каже ДА и попије чашицу или две у пригодним приликама, без губљења контроле за време или осећања кривице након пића.

Добра намера (да се одрасте и буде слободан) са лошим претпоставкама (да се пут до слободе може убрзати коришћењем алкохола) поплочавају пут до… неслободе.

Како год окренеш, ради се о слободи. И ту је твоја шанса!

Мирко Митровић

Први пут с оцем