Улагање напора како би се дошло до сазнања које ће омогућити решење неког проблема најприроднији је процес који обезбеђује детету преживљавање и одрастање. Све почиње трудом да се отклони напетост и доживи олакшање и задовољство због задовољења базичних потреба. Ако родитељи добро прате, разумеју и задовољавају потребе тек рођене бебе, она ће временом научити да препознаје и разумева своја стања, да покаже шта јој треба, па да своје потребе именује речима, а онда полако и да их све самосталније задовољава. Беба прво од родитеља научи да разуме своје потребе и усвоји функцију која ће јој омогућити свако даље разумевање и учење о свету који је окружује.
Мала деца већ имају изграђен унутрашњи простор, простор у свом уму у који уносе нове садржаје, њима манипулишу и повезују их са постојећим знањима. Kада се нађу пред проблемском ситуацијом, малишани траже решење тако што прво испробавају начине које већ имају у искуству као делотворне у сличним ситуацијама. Грешећи елиминишу оне који у датој ситуацији не доводе до циља, а задржавају и понављају онај који им је донео успех и задовољство. Kада ни један из асортимана уходаних начина не делује, дете је у стању да застане, размисли и користећи сва своја знања направи нову комбинацију корака која ће му омогућити да проблем реши.
Истина је и да деци некад пријају уходане шеме, чине их да се осећају сигурно, заштићено и омогућавају спокој и одмор. Зато треба разумети и потребу детета за понављањем познатог и пустити га да ужива ушушкано у сигурној средини. Ако приметимо да окретање познатим шемама преовладава над радозналошћу и освајањем нових развојних степеница можемо мало подстаћи дете. Деца воле да се угледају на узор, па ћемо их зато најбоље мотивисати сопственим примером. Ако дете види да се интересујемо за нове ствари, трагамо, откривамо, читамо, сазнајемо, највероватније ће и само тежити сличним циљевима. Некад делује комфорно седети заваљен и издавати и извршавати налоге, али пуким извршавањем налога нико се није винуо до блиставих увида.