Подбукови, 06.- 08. Октобар 2023…

…Сагледавање једне заједнице једног кампа и осећања која су скривена иза свих нас…

Природа и сав тај свет који нас окружује својом лепотом и очарава нас својим детаљима, да ли сам и ја део те дивне природе и спој свих различитих светова око мене.. Жубор потока и гласови птица у даљини враћају ме у дивну прошлост, вечитог дечака у мени и мојих родитеља који су и мени подарили тај осећај стабилности, пажње и љубави као што ја дајем својој породици и својој деци. Показујемо им вредности живота, учимо их шта је добро и како да буду поштовани и стабилни у свету испред нас. Јер ипак они су огледало нас, наших предака и наших идеја и нећег бољег што треба да гради неки нови свет око нас. А када пронађу свој животни пут у том свету који их окружује требају да буду наш понос и наше светло које нама даје снаге за ново јутро.

Јер после нас остаје само смена која зрачи нашом енергијом, нашим речима и осмесима које смо им дали, показали, научили и поклонили…

Лепота природе отвара наша чула и осећамо страхопоштовање, чуђење или смо просто изненађени и обасијани том лепотом смирености и испуњења око нас. Подбукови једно посебно место на којем се спаја енергија река, гласови шумских животиња у блиставим брдима испуњени дрвећем и стенама. Милион и један кампер који је прошао тим делом небеске земље остаје без даха и са страхопоштовањем се увек враћа њему. Подбукови.. Нестварни, а остварени део природе, пуни лепоте, енергије и љубави коју нам даје…

Бескрајно звездано небо које нас окружује отварајући нам пут ка милионам нестварних звезда око нас. Посматрајући тамну позорницу испуњену безбројним млечним путевима, звездама и сребрним месецом.

А рано у зору источни хоризонт даје нам свако јутро гламурозни златни призор, који нам даје снаге за ново јутро и љубав коју преносимо нама драгим особама поред нас. Гласно изговорена реч „Доручак“ део хармоније уз јутарње буђење поред ватре и до пола испијене шоље кафе. Тек разбуђени клинци и клинцезе, полако се мигоље из својих шатора трљајући поспане очи, радујући се том доручку и новом дану.. Испуњена енергијом спремна су за даље
експедиције, креативне радионице и бескрајне игре без граница. Осмеси на њиховим лицима показују испуњеност, радост и срећу у њима.

А на заласку сунца, пурпурни сјај на западном хоризонту често одузима дах! Свежа ноћ и топла варта улива нам поверење сигурности и стабилности за све нас. Бескрајне приче поред ватре, дечији гласови у току ноћи који се чују, и осликавају се у одсјају ватре на њиховим лицима, док сами свој оброк спремају. То је само један корак више у њиховим животима, корак стабилности, корак сигурности корак који долази испред нас за који морамо да будемо спремни (корак: пусти ме).

Спуштене полупразне батеријске лампе говоре нам да је време за миран сан и дивне снове за ново јутро које нас чека. Ушушкани у своје одаје које сијају у току ноћи као бескрајни дворци разних боја и понеки чудни звуци неке нове природе која лагано тоне у сан. Одавно испричане приче за лаку ноћ и утисци којима нема краја. И тихе рећи “Једва чекам ново јутро“..

Свежа јутра и блистава роса виси на ивицама, умивајући влати траве. Породица, природа и ја, зар то није налепши спој и део једне заједнице. У даљини чујем жубор реке и воде која даје свој сјај у јутарњим сатима, испуњавајући хармонију јутра.. Ускоро спуштамо нашу заставу и пакујемо наше сигурно утврђење. А иза нас остају добре приче, повијена трава нашег утврђења, као траг који чезне у времену, говорећи да смо део једне заједнице, богата искуства и испуњена срца деце, а бистра вода избија у лаганом ритму и отиче низ падину, као живот испред нас.

Добро јутро кампери, данас је ипак неки нови дан.

Београд
11 Октобар 2023

Написао:
Елвир Пушкаревић