У последње време често се преиспитујем где је моја и будућност моје породице. Све време док се преиспитујем у пресобљу стоји шатор купљен пре 4 године, никад употребљен 🙂

Знам за ППСО колико и за шатор али требало је стрпљење, та можда најважнија људска особина која у свом наличју носи прихватање да није све у нашим рукама и да Бог на крају ставља печат на списак наших жеља и подухвата.

Елем, деца су ојачала, жена прихватила да изађе из комфор зоне, те смо резервисали место на кампу 🙂 И сам сам морао да дам допринос тиме што сам отказао учешће на важном догађају. Међутим, не иде све глатко као у бајци 🙂

Најављено је кишно лето, али рачунамо да неће ваљда и друге недеље јуна да пада. Прогноза пред камп ипак каже да хоће. Добро, ипак идемо али реално размишљамо да бар први дан неће падати а ако догурамо до другог, трећег, ту је ауто, Београд није далеко.

Стижемо на камп, постављам шатор, деца одмах одлазе код друге деце иако смо у припреми планирали да ми син помаже.

Креће провала облака с грмљавином, улећемо у шатор и схватамо да га нисам добро затегао те прокишњава. Срећом, само у улазном делу 🙂 Кад је привремено стала, ту је Ђоле да ми помогне да средим шатор. На наше опште изненађење деце (4. и 6.година) су заспала за 5 минута. Киша поново креће. Жена и ја смо прве ноћи саставили пар сати сна питајући се да ли ће опет прокиснути док су деца спавала боље него у ол инклузиву у Турској 🙂 Прво јутро, већ креће скуп и акција око ложења ватре. Деца се играју као да сви иду у исти вртић, а не да су око њих нови другари. Жена и ја коначно добијамо викенд током ког нам пажња није константно на деци јер су увек у некој акцији, а један од много родитеља се смењује на стражи. Права мала комуна 🙂

Брчкање на потоку, логорска ватра, пуно занимљивих људи и прича, шум реке поред кампа само су неки од многобројних утисака. Не треба да истичем да смо остали до краја и да би остали и још који дан да је могло.

Да се ​​вратим на почетак приче, нашао сам људе којима желим да будем окружен у будућности иако се чинило да су квалитетни већ отишли ​​:-) Погледајте мало боље око себе. Када искључите ТВ, ојачајте унутрашњи радар, поставите приоритет наћи ћете сигурно још доброг и квалитетног друштва око себе. Треба само рећи, не морам да гледам Лигу Шампиона, не морам да гледам Ролан Гарос, имам довољно времена и желим да пружим својој породици квалитетно окружење за развој. ППСО, комшије, рођаци, колеге су то окружење. Треба само из распореда и приоритета избацити вишак 🙂