Наше прво камповање

ПОДБУКОВИ 10.05.-12.05.2024.

Ово је било наше прво камповање, дошли смо испуњени авантуристичким духом и истим таквим очекивањима. Надали смо се доброј забави, а добили смо више од тога – незаборавно искуство и жељу да ово камповање буде само прво у низу многих.

Како смо дошли релативно касно, нешто после 18.30, очекивало наш је пре свега подизање шатора. Сви учесници кампа који су били смештени близу нас су нам свесрдно понудили помоћ, што је заиста пуно значило. Први утисак је да су људи опуштени, позитивни и пријатељски настројени. После такве добродошлице и упознавања са осталим људима, уследила је вечера уз ватру. Деца су посебно била одушевљена што сама пеку виршле на ватри. 😊

Прва ноћ у природи, у шатору, и како ћемо то доживети је нешто што нисмо могли ни да наслутимо, ма колико смо се трудили да замислимо. Вероватно попут већина родитеља у тој ситуацији, будили смо се више пута, сваки пут изненађени звуком реке, или птица, лавежом паса у даљини. Колико год да је то искуствно било на неки начин стресно, наспавали смо се, и више него довољно да уживамо у дану који је уследио. Вероватно зато што природа много више да, него што ти узме мањак сна.

Камп је логистички био јако добро организован – очигледно је искуство старијих кампера око прављења тенди, тоалета, организације простора, допремања свега потребног за огњиште итд. Кухиња је такође била сјајна, све је било укусно, хране је било и више него што је потребно, али што је најважније, деца су јела без питања шта има или неког негодовања. Да ли због друштва, амбијента, уживања, или глади након дрила у природи – вериватно због свега по мало.

Програми за децу од полигона преко шетње кроз шуму, до акције додавања хране у току затварања кампа, били су занимљиви и поучни. Девојчице су се забављале како само у природи може: гацкале по реци, хватале пуноглавце, пешачиле по природи са успутним играма, прелажењем дрвених мостића самостално или реке уз помоћ одраслих.

Након целог тако испуњеног дана, уследила би вечера око ватре уз гитару и песму. Свима су нам очи биле на пола копља па би падали у сан брзо И лако. Након свега, можемо рећи да се радујемо следећем камповању.🙂