Размишљања једног обичног српског орла

Још мало, па ће тај дан. Ух, баш сам се уср’о.

На срећу само фигуративно, не бих преживео да други виде мој страх. Ипак нама орловима то не стоји. Мада кад гледам друге….

У понедељак наши скачу први пут. Већ су им крила порасла довољно и перје им је јако, проверио сам. Па добро, хранили смо их само квалитетном рибом, док смо Милка и ја жвакали мишеве и веверице. Знам да им је сад време, али опет се плашим.

Прошлог пролећа тако Милетов мали скочио, мало се више курчио хтео да отвори крила у последњих пар метара и зајебо се. И зајебо све око себе, ено га Миле још увек лети ко сврака. А годину дана прошло. Kрв је то.

Знам да им је сад време. И знам да је 300 метара права висина. И знам да је тако најбоље за њих. И знам да ако не скоче сад има да заврше ко они Драгољубови што перје полако креће да им опада, а још увек се гурају са Драгољубом и Љубинком у гнезду. И знам да само један од сто орлова не отвори крила на време, ко Милетов мали. И знам да не постоји други начин да они одрасту и постану своји орлови. Све ја знам, али џаба. Страх ме је.

Сећам се како су се моји били усрали пред мој први скок. А ја ни бриге ни памети. Једино ми било важно да ме види што више њих. И лепо сам скочио, добио најбоље оцене. Ту ме је и Милка први пут видела. Од тада смо заједно. Ал опет…

Ових дана старији ме пита да му покажем хватање канџама у бришућем лету. Ја му покажем, а он каже: „браво тата, хоћу и ја једног дана тако“. Ја кажем „хоћеш наравно“, а у мени се све окреће. Само да преживим први скок, после ће бити лакше.

Милка ми каже да претерујем, да ће све бити у реду, прича ми какав сам ја био кад ме гледала први пут. Kаже да су ови наши сви на мене. Kаже да уопште не брине. Лаже бре, где може да не брине, то она само да би мене смирила. Kо да ја не видим како се спреми за скок кад ови наши вежбају крила на ивици гнезда.

Ух, не могу више ни да мислим о томе. Само да прође што пре тај дан, има цело село да частим рибом.

Ако не умрем од страха. И ако се не усерем.

Искрено, не знам шта би ми од та два теже пало.