Родитељско згражавање

Често приметим да се родитељи на помен неке непријатне теме, као што су јутјубери, дрога или секс, пред децом театрално згражавају „Боже сачувај!“, „Страшно!“ и слично. Деца јако брзо престану да помињу те теме пред родитељима.

И проблем је наизглед решен… али мало сутра.

Пошто у Удружењу Први пут с оцем, поред рада у камповима, имамо искуства у саветодавном раду са људима и децом (Урош је психотерапеут, ја сам коуч) хтео бих да деконструишем појаву згражавања са те стране.

Згражавање је реаговање из позиције немоћи родитеља, где родитељ немајући аргумената прибегавају пребацивању сукоба на рачун личности детета. Дете које је на пример изразило радозналост према некој појави за коју има вршњачки притисак, од родитеља добија манипулативну и/или невербалну поруку „они који то раде/слушају/гледају/конзумирају… су гњиде који не заслужују да постоје, а ако и ти то радиш, онда си исти као они“. Дете, којем је родитељска љубав и прихватање основна душевна потреба, нема друге него да се одрекне те појаве, на површном нивоу.

На неком дубљем плану, дете и даље нема одговор зашто је та појава лоша, а вршњачи притисак и даље ради…

Даља последица згражавања родитеља над појединим темама и људима је да се деца која су по природи радознала још више затворе према родитељима. То родитеље само онемогућава да од поменуте појаве дете заштите, да додатно искоментаришу или исконтролишу, било да се ради о јутјуберисању, фејзбучењу, видео играма, порно сајтовима, лошем друштву, пушењу, узимању дрога или другим лошим навикама.

Шта мислите, да ли ваше дете о сексу треба да учи од вас или са порно сајтова? Или од искомплексираних вршњака? Да ли од вас треба да сазна зашто је пушење лоше? Зашто је претерано провођење времена уз мобилни лоше? Или уз видео игре? А о марихуани, да ли треба да га учи дилер?

Не будите дакле немоћан родитељ. Скупите храброст и о поменутим темама разговарајте са децом, ма како непријатно било.

Поготово ако је непријатно.

Мирко