Све срећне породице личе једна на другу,
свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.

ЛН Толстој

Мени се некако чини да су и несрећне породице сличне, да и оне имају нешто заједничко. Али пре него што се усудим да противуречим великом писцу, хајде да видимо шта то чини срећне породице срећнима, а несрећне несрећнима.

Срећне породице карактерише љубав, а она је последица поверења и поштовања. Последица љубави је здраво заједништво, што значи да срећне породице остају контакту зато што њихови чланови то желе.

Срећне породице се препознају по томе што њихови чланови воле једни друге и то показују једни другима. Деца срећних породица се осећају безбедно, а родитељи их одгајају у атмосфери одговорности која је неодвојиво повезана са атмосфером љубави.

Несрећне пак породице карактеришу страх и неслога и њихови чланови једва чекају да оду. Чак и када се несрећна породица држи на окупу, то је само зато што се њени чланови боје осамостаљења.

Чланови несрећних породица се не воле међусобно, а тешко да воле и сами себе. Нико их томе није научио.

Родитељи срећних породица својој деци поручују да их воле, да су вредна и способна људска бића.

Родитељи несрећних породица својој деци поручују да не вреде довољно, да морају да испуне одређене услове па ће онда вредети. Уз то им поручују и да су неспособни да се ухвате у коштац са животом, да је свет једно опасно место и да не треба да верују другима.

Деца несрећних породица одрастају у страху и граде своје зидове. Зидови прво штите, а онда спутавају.

Деца срећних породица имају избор, деца несрећних породица не виде да га имају.

Деца срећних породица су срећна, деца несрећних породица су – несрећна.

Интегрисане заједнице интегрисаних људи чине срећне породице. Интегритет је синоним за честитост. Срећне породице су дакле и честите.

Несрећне породице су само несрећне.

Чија је одговорност за стање у породицама?

Деца срећних породица кажу да су њихови родитељи заслужни што је њима добро.

Родитељи несрећних породица кажу да су њихова деца крива што је њима лоше.

Све породице личе једна на другу.

Све срећне су срећне зато што у њима има љубави, све несрећне су несрећне зато што у њима нема љубави.

Не морате много да анализирате, само ослушните шта чланови породице причају једни о другима: да ли су други криви или су заслужни.

И тако је у свим породицама.

И тако је са свим родитељима.

… без обзира да ли говоримо о татама, директорима или премијерима.