Реч успех је од речи успињати, успети се, а срећа од срести, сретати се са неким. Сваки човек је створен са капацитетом за љубав, а срећа, ако смо се срели са ким треба, управо је мерило испуњења тог капацитета.
Успех и срећа су неодвојиви, као време и простор. Неки мисле да је могуће успети тако што ће газити по другима (дакле без среће), и такви заврше имућни, сами и депресивни – дакле неуспешни и несрећни. Други мисле да је могуће бити срећан без успињања, без труда да се буде бољи једноставним заједничким животом у статусу кво без очекивања… нешто као државни посао, мало доручкић, мало кафица, и прође радно време то јест живот… такви исто заврше сами (јер нису били бољи оном другом) и депресивни, дакле несрећни и неуспешни.
Пробудити се у 4:00, ходати по мраку сат времена, успети се на оближњи врх и посматрати зору, успех је сам по себи и за оног од седам година и за нас преко четрдесет. А то што то урадили заједно, довољан је разлог за срећу.
За успех је потребно бити бољи – не бољи од другог, него бољи због другог. За срећу исто то.
Тата Горан је, иначе професор биологије, организовао је надметање у сакупљању што већег броја биљака са подручја кампа, где су деца нашла преко педесет биљних врста. Тата Млађан који ради у банци, говорио је деци занимљивости о новчаницама и заштити од фалсификата.
Тата Драган је организовао игру прављења куле од шпагета. То је било врло занимљиво за нас одрасле, јер смо могли да видимо колико у неким ситуацијама искуство може да омета процес конструктивности, и како деца понекад могу бити у предности баш зато што немају искуства. У тој игри је победила екипа деце саградивши кулу од 65цм док је екипа одраслих саградила кулу од 55цм.
Не мора Први мај да буде само празник рада дигестивног тракта. Сваки дан је дар и прилика да будемо успешни и срећни.