Мамини синови

Приче које почињу анегдотама у којима свекрва на венчању „случајно“ хвата бидермајер најчешће се не завршавају – „и живели су срећно и задовољно до краја живота“, већ у – бракоразводној парници. А пут којим она изводи десант на породично гнездо свог одбеглог сина поплочан је – њеним најбољим намерама. Свака случајност са метафором о путу који води у пакао потпуно је намерна, тврди др Анамарија Казанесе, психолог и психотерапеут, која је у магазину „Обсервер“ недавно презентовала поражавајућу статистику да се у Италији, земљи која је некада сматрана за бастион брака, разводи дешавају на сваких пет минута.

Криза која је овде владала више од једне деценије утицала је на принудно враћање младих брачних парова у своју девојачку или момачку собу, а иза статистике по којој се сваки пети брак завршава разводом стоји искуство стручњака које говори да је један од узрока развода – необично присан однос мајке и сина.

На питање – ко прави мамине синове, др Зоран Илић, психијатар и психотерапеут, одговара: „Мамини синови узгајају се у наручју незрелих и неостварених жена, односно емотивних пијавица које систематски трују сва његова осећања према женама и хране његов нарцизам речима: ’Ти си тако леп, паметан и не треба да трошиш време на те глупаче. Жене су превртљиве, лажљиве, неверне и само желе твој новац. Има времена за љубав, сада треба да завршаваш факултет, нађеш добар посао, посветиш се каријери’.“

– Преко ноћи открива да има повишен крвни притисак и гастритис како би пажњу свога сина скренула на себе. Она ретко када отворено приговара, а своју повређеност показује – леденом ћутњом. Када се син врати са састанка са девојком, мајку најчешће затиче „болесну“ или, у мелодраматичнијој верзији ове приче, окружену лекарима хитне помоћи који слушају причу о безобзирном сину који оставља мајку у предворју срчаног удара, пуцања слепог црева, крварења чира, галопирајућег шлога – прича др Зоран Илић.