Буди онај који си! – Небојша Циле Илић

Талентовани филмски, телевизијски и позоришни глумац, добитник Стеријине награде. Улоге по којима га публика највише памти су Божа Дунстер из „Монтевидео, Бог те видео“, „Монтевидео , видимо се“ и штребер из Лајање на звезде. Отац је троје деце. 

Најдраже сећање на оца из периода детињства?

Ако бих морао да опишем неки конкретан догађај, то би највероватније био онај када се мој отац вратио кући, после годину дана одсуствовања јер је био на неким грађевинским пословима у Џибутију, у Африци. Још један догађај који памтим је кад ме отац вози на тренинг, у Кошаркашки Клуб Раднички, са Црвеног крста, и само ћутимо у колима, а ја имам осећање среће, што смо заједно, и што ме подржава у неким мојим жељама… Али заправо, најдраже сећање је осећање спокојства, што одрастам у породици која је пуна љубави

Колико је била битна његова фигура у твом одрастању?

Наравно да је јако битна, јер је осим  што је био благ, мој отац умео да буде и доста строг, што је дало добру равнотежу потребну за одрастање.

Да ли се и шта разликује у твом начину васпитања и начина на који су тебе васпитавали?

Не много. Можда се разликујемо у томе што ја више разговарам са децом, и више учествујем у неким њиховим дилемама, али то је заправо више ствар мог карактера, него неке намере, а колико је то добро то је већ питање. Најважнија је љубав, према деци, и неко осећање сигурности, а ту смо мој отац и ја исти!

Кажеш да речи не значе ништа уколико нису осведочене животом. На који начин си узор својој деци?

Трудим се да будем аутентичан. Трудим се да не глумим да све знам, да се не правим свемогућ, и да дозволим себи да погрешим… да будем некако…онај, који сам! Или једноставније речено, да се не фолирам!