Брак наших родитеља – Зоран Миливојевић

Ако сте мама или тата, не заборавите на очи које вас гледају и упијају. Најбољи поклон вашој деци јесте да живите тако да она желе да, једном када одрасту, буду као ви

Породица је оно место где као деца учимо основне ствари о међуљудским односима. Посматрајући и доживљавајући однос наших родитеља, баке и деке, и других нама важних парова, упијамо основна знања о томе какве су жене, какви су мушкарци и какав је њихов међусобни однос. Ови садржаји које смо упили онда док још не познајемо свет, док немамо довољно информација, а ни способности да их добро разумемо, битно утичу на наше касније љубавне везе и односе са супротним полом.

Ако су односи добри, овај психолошки механизам је користан. У традиционалним друштвима видимо како је старија генерација узор млађој, а ова још млађој.

Када мало одрастемо, када о односу маме и тате имамо своје мишљење, суд и емоцију, заборављамо да то није само спољашњи однос двоје људи, већ да тај однос одавно носимо у себи.

Типична грешка коју деца чине због своје спознајне неразвијености јесте да оно што виде код куће сматрају једино могућим. „Сви мушкарци су као мој тата” или „Све жене су као моја мама” –став је који искључује избор. Не проверавајући свој дечји закључак, одрасла особа понавља однос својих родитеља са изабраним партнером јер „Живот је такав”. Ако јој је то веома одбојно, јер, на пример, не жели да буде жртва такве „реалности”, једино што може јесте да избегава партнерске односе и брак. Како тај избор захтева нека друга одрицања, она постаје жртва на други начин.

Нека деца гледају однос својих родитеља и доносе одлуку да ће једном, када одрасту, живети сасвим супротно. Ако су се мама и тата често жустро свађали, а детету нису помогли да разуме шта је свађа, дете у великом страху да ће се родитељи развести или међусобно побити доноси одлуку да ће једном имати брак у коме не сме бити ни трунке свађе.

Статистичка истина је да деца касније усопственом животу или понављају партнерски модел својих родитеља или беже у онај тотално супротни модел. Често из једне грешке у ону супротну грешку.

Због свега је важно да се свако ко жели успешну везу критички, са дистанцом, осврне на однос својих родитеља. Најважније је знати да тај однос није једини могући, да је он само једна од много могућности, да је он само један модел партнерског односа. Одрасли људи бирају модел по којем ће живети. Родитељски модел треба дефинисати, преиспитати и јасно утврдити шта је у њему добро, а шта лоше. Треба га преобликовати својим, новим, бољим начинима.

И зато, ако сте мама или тата, не заборавите на очи које вас гледају и упијају. Најбољи поклон вашој деци јесте да живите тако да она желе да, једном када одрасту, буду као ви.

Извор: politika.rs