Трудноћа и порођај током карантина: прича једног тате

Замислите какви су трудноћа и порођај током карантина. Правила карантина значе да нећете бити у могућности да присуствујете свим лекарским прегледима а када се ваше дете роди нећете бити у могућности да их представите свету зато што вам није дозвољено да срећете људе. Ово је тачно оно што је „карантински тата“ Фил Норис искусио, а био је тако љубазан да ми исприча о томе.

Било ми је јако жао парова који очекују бебе током пандемије Ковида 19. Жене су се порађале без присуства својих мужева. А очеви су у међувремену бивали преусмерени на паркинг болнице где би чекали рођење своје деце, онемогућени да буду присутни на било ком уобичајеном месту предвиђеном за то.

Усред смо пандемије Ковид 19. Твоја жена је била трудна скоро током целе 2020. Како је то изгледало?

На почетку трудноће покушали смо да то чувамо у тајности. Док нисмо дошли до краја првог триместра нисмо желели ником да кажемо, нити да им дајемо лажну наду.

Чувати ту тајну под овим околностима је заиста лако јер не срећете никога. Нико ни не слути да се то догађа.

Мислим да и то што се Федерик родио крајем септембра је олакшало јер смо били некако у летњем моду. Број оболелих се смањио, болнице су биле мало растерећеније.

Али ситуација се убрзо променила.

Врло брзо након што се Фредерик родио, поново смо отишли у карантин. И тако је његово рођење непрослављено, или боље да кажем ми смо га прославили и наши родитељи, али врло мало других људи га је видело.

Ти си у Швајцарској. Колико сам схватио карантин који сте имали у Швајцарској био је оштрији него у Британији. Да ли ти је било дозвољено да присуствујеш пренаталним радионицама или да присуствујеш самом рођењу?

Не, нисам ишао на радионице пре рођења, мада ми је било дозвољено да присуствујем рођењу. Моја жена је сама одлазила на све прегледе. Информације које сам добијао биле су базиране на неколико ултразвучних слика које ми је донела кући и оне информације које ми је пренела са самог прегледа. Много већа дистанца што се мене тиче него за првог сина.

Мора да је то било чудно искуство. Када ти се први син родио био си много више део целог искуства, као и сваког другог оца који жели да учествује.

Да, баш тако. Први пут сам видео њеног гинеколога једне вечери када је Џулија имала неке контракције за које се испоставило да су биле Бракстон Хикс контракције.

Отишли смо у болницу и осетио сам олакшање када сам видео да су се она и он повезали и када сам видео неке његове позитивне одлуке и акције у намери да опусти Џулију.

Џулија се први пут породила на царски рез. Фредериково рађање било је заказано за четвртак наредне недеље, али стигао је раније. Већ у уторак ујутру, негде око 5 изјутра, пробудила ме је и рекла: „Мислим да имам више контракција“. Одмах смо отишли до болнице и осетили смо олакшање када смо тамо затекли гинеколога и то што је све врло брзо организовао.

Мора да си осетио много више напетости како је одмицала трудноћа. Бригу коју сваки родитељ који очекује дете може да осети, размишајући да ћеш морати да ускочиш у ауто и да потражиш медицинску помоћ у 3 ујутру, у болницу у коју теби као оцу неће бити дозвољено да уђеш и твоја жена која ће морати да прође кроз све врсте Ковид протокола да би родила дете. Трудноћа и порођај очигледно нису тако једноставни током карантина и сама помисао на то изазива у мени много бриге.

Баш тако. Чињеница је да код куће имамо и двогодишњака. Није само као да ћемо нас двоје да ускочимо у кола. Било нас је двоје само за први порођај. Али ипак има нешто и забавно у оваквој врсти учешћа, као и потреба да што пре дођеш до болнице.

Имати двогодишњака донело је додатно промишљање. Све ове ствари наравно можете да решите, али постоје додатна разматрања поврх већ стресне ситуације у којој су ваше емоције ионако пренатегнуте.

Изгледа да сам ту чињеницу некако прескочио, зар не? Додатна нега око Џеремија је сигурно била тешка. Не знам каква је ситуација била у Швајцарској, али у Великој Британији било је сваковрсних рестрикција које се тичу деце.

Ми смо имали среће. Џулијини родитељи живе свега неколико сати од нас. Били смо у прилици да их позовемо и кажемо: Нисмо сигурни да ли је то то или да ли ће беба да се роди у наредних неколико дана, али ако сте у могућности дођите до нас како бих могао да се фокусирам на Џулију, а знамо и да је тако у сигурним рукама.

Фил је наставио да објашњава како је то прилагођавати се на породицу од четири члана.

Мислим да сам имао среће. Било ми је дозвољено да у подне посећујем Џулију у породилишту, али опет са друге стране подне је безвезе јер је то време резервисано за двогодишњакову дремку.

То је значило да га узмем чим се довољно наспава и да га, наравно, ставим раније на спавање и потом да се одвеземо да видимо Џулију. Ипак сматрам да смо имали среће јер смо ипак имали неко време које смо могли заједно да проведемо.

Тек када се Џулија вратила после пет дана из породилишта осетио сам се по први пут растерећено са Фредериком. Могао сам да, на пример, легнем на кауч и узмем малишу у наручје.

Био је то осећај као када први пут удахнеш свеж ваздух.

Како су ствари изгледале након порођаја? Сигурно је било рестрикција кога можете да видите и ко може да вам дође. Родитељство ионако може бити онако усамљеничко искуство, али током карантина, сигурно је још већи осечај усамљености.

Да, заиста неубичајен осећај. Ово је та врста догађаја у животу који желиш највише да славиш: рођење здравог и срећног детета. Желиш да идеш около и да говориш и да показујеш људима.

Наравно, знали смо да је најгори могући сценарио да Џулија или ја добијемо Ковид и да будемо неспособни да се старамо о новорођенчету и његовом брату. Радили смо све што је било могуће да избегнемо да покупимо негде Ковид.

То је подразумевало да никога не срећемо и још увек смо у тој фази. До септембра сам путовао и обилазио болнице радећи на хируршком стажу али онда сам морао сам себи да кажем да због сигурности моје породице морам то да престанем да радим, зато што не смем да ризикујем.

И напослетку, постоји ли нека одређена порука коју желиш да пошаљеш очевима и мајкама који очекују принову?

Мислим да је моје главно размишљање да постоји много неразјашњених чињеница око Ковида и да је због тога неопходно повући линију због себе и своје породице. Треба разумети да постоје различити сценарији по којима можете посетити болницу. Неопходно је да сами одредите динамику коју желите да имате и да то саопштите породици и пријатељима како би то могли да подрже.

Уколико јасно саопштите да је то због ваше сигурности, и да на жалост, у овим околностима, не желите да их видите насамо, онда је то уреду. Али ведрији дани ће доћи.

Извор: dadbloguk.com

Превод са енглеског језика: Татјана Радић Милутиновић