У зиму – Карл Уве Кнаусгор

Лежала си у стомаку целог лета и целе јесени. Окружена водом и тамом пролазила си кроз различите феталне стадијуме, који гледани споља личе на еволуцију људског рода, од праисторијског бића налик на рачића, с реполиком кичмом и тако танком кожом око центиметарског тела да се унутрашњост јасно види кроз њу – налик на кабаницу од прозирне пластике, коју ћеш једном видети и тад можда као и ја помислити да има нечег опсценог у њој, можда зато што нам делује неприродно да се кожа провиди, а таква кабаница је врста коже коју стављамо на себе – до првог сисарског обличја, кад доминантна одлика више није кичма, већ глава, огромна у односу на узани савијени доњи део тела и непојмљиво танке, свиленкасте ноге и руке, да и не помињем њихове прсте, танане попут игле. Црте лица још нису развијене, очи, нос и уста се само назиру, отприлике као на скулптури којој тек предстоје фини радови. У суштини и јесте тако, само што се процес одиграва изнутра: ти мењаш себе, ти се испољаваш у месу. Тако си изгледала, мутних и нејансих црта лица, када смо крајем јуна били на одмору у Готланду, у кући која се налазила дубоко у шуми на Фореу, на малој чистини 12 Карл Уве Кнаусгор сред силних борова, где је ваздух мирисао на со, а море шуштало међу стаблима. Преподне смо се купали, на једној од дугих, узаних балтичких плажа, ручали смо у ресторану, увече гледали филмове у кући. Твоја најстарија сестра тада је имала десет година, млађа седам, а твој брат пет, скоро шест. Много је буке с њима, посебно с девојчицама, које су толико близу по годинама да вечито имају потреб да успостављају дистанцу између себе, па избијају свађе а понекад и туче, али никад на плажи, никад док се купају, тада се слажу око свега, и тако је одувек било: у води нестају сви сукоби, сви проблеми, тада забораве све око себе и само се играју. Такође страшно воле свог млађег брата, мисле да је много сладак, и понекад изјаве да би се удале за њега да им није брат.

одломак из књиге У зиму, Карл Уве Кнаусгор